Veoma je diskutabilno pitanje da li, u kom uzrastu, na koji način i koliko svesno deca manipulišu roditeljima.
Mišljenja su podeljena.
Jedni kažu da deca nemaju kapacitet da manipulišu sa predumišljajem, već da mi kao roditelji pogrešno tumačimo njihovu potrebu da sami dođu do određenog rešenja na svoj način, učenjem, sticanjem iskustva ili ispitivanjem postavljenih granica.
Drugi tvrde da je dečja manipulacija prisutna još od ranog uzrasta, i da počinje u drugoj godini.
Bez obzira na to ko je ovde u pravu, jedno je sigurno. Deca pokušavaju na razne načine da utiču na roditelje kako bi došla do svog cilja. Možemo to nazvati manipulacijom ili ne, ali oni definitivno znaju uporno da pronalaze nove načine koji im pomažu da “navedu vodu na svoju vodenicu”.
Sa druge strane, roditelji se često, svesno ili ne, priklanjaju manipulaciji, kako bi naveli dete na određenu radnju, nagovorili ga na nešto što ne želi, ili odgovorili od nečega.
Roditeljima je svakako lakše da manipulišu decom, i postavlja se pitanje koliko je to zapravo fer?
Bilo kako bilo, i deca i roditelji vrlo dobro znaju da zavrte jedni druge oko malog prsta.
Evo kako to, i jedni i drugi, obično čine pomoću ovih 7 manipulativnih taktika:
1. Moljakanje i dosađivanje
Deca:
Po sistemu “strpljenje se uvek isplati”, deca su u stanju da neumorno ponavljaju svoju želju, sve do njenog ispunjenja.
Udovoljavanje nije najbolje rešenje. Dete na taj način zaključuje da je dosađivanje uspešan način za postizanje ciljeva, pa je u stanju da, na našu veliku žalost, ponavlja tu istu radnju svakog sledećeg puta.
Ali, pošto sam i ja samo obična mama, desilo mi se nebrojeno puta da posustanem, i kažem: “Evo, izvoli.”, samo da bih došla do vazduha.
A potom najčešće tešim sebe da će se dete tako, ustvari, naučiti upornosti. Ma da! 🙂
Roditelji:
I roditelji znaju da dosađuju svojoj deci, dok ona ne ispune njihova očekivanja, zahteve ili želje.
Ne znam zašto mi roditelji ovakvo ponašanje obično ne nazivamo manipulacijom, kad neodoljivo podseća na ono dečje moljakanje sa početka pasusa. Možda zbog naše dobre namere? A možda i dete ima dobru nameru?
Izgleda da sve drugačije deluje kada se uloge promene.
2. Zastrašivanje
Deca:
Vikanje, bacakanje po podu, tantrumi, vređanje i etiketiranje vas kao lošeg roditelja, je ono što dobijate u ovoj rundi.
Što se mene tiče, u ovim slučajevima nema popuštanja, i ne sme da ga bude.
Jedno je kada dete upornošću postiže svoj cilj, a nešto sasvim drugo kada pokušava da ga ostvari agresivnom ponašanjem.
Roditeljska doslednost ovde pokazuje detetu da se agresijom ne dolazi do cilja.
Roditelji:
Vikanje, unošenje u lice, vređanje i nazivanje deteta ružnim epitetima: nije u redu kada su deca inicijatori ovakvog ponašanja, a još je gore kada tako nešto čine roditelji.
Ovde se agresija koristi radi postizanja određenog skrivenog cilja, kako bi dete, iz straha, pristalo. Mislim da je suvišno uopšte komentarisati koliko ovo nije fer.
Ovakvo ponašanje pokazuje nemoć roditelja da kontroliše svoje emocije i situaciju u kojoj se nalazi.
3. Pretnje i ucenjivanje
Deca:
Uslovljavanje i pretnje roditeljima izjavama tipa: “Neću činiti ono što se od mene očekuje, ili učiniću nešto strašno, ukoliko ne popustiš!”
Pretnjama i ucenama takođe ne treba udovoljavati, jer imaju tendenciju da se pogoršaju vremenom.
Da biste poštedeli sebe i svoje živce, nikako im se ne pokoravajte.
Roditelji:
Pretnje kažnjavanjem, batinama, i ucenjivanje nečim što je detetu važno, su deo ove taktike.
Tu je i krajnje nevina, ali neizostavna “ucena” koju svaki roditelj primenjuje: “Ako budeš dobro dete, dobićeš poklončić od Deda Mraza. Inače, nema poklona za tebe!”
Deca su spremna gotovo sve da učine da ne bi razočarala ovog simpatičnog dekicu, a roditelji to odlično koriste kako bi došli do ostvarenja svojih ciljeva. 🙂
Ko više manipuliše: RODITELJI ili DECA? Photo by Shutterstock-LightField Studios
4.Emocionalno iznuđivanje
Deca:
Svima nam je, pored zdravlja, najvažnija sreća naše dece. Zbog toga je izuzetno teško ostati imun na dečju tugu i patnju.
A deca, svojim tužnim suznim okicama, šmrcavim nosićima, plačom i dramatičnim predstavljanjem sopstvenih osećanja, vrlo često pokušavaju da manipulišu roditeljima, kako bi ispunila svoj cilj.
Izjave u kojima su oni žrtve emocionalne patnje, po sistemu “jadan ja“, kao što su: “Mene ovde Niko ne voli.”, “Mene Niko ne razume.”, imaju zadatak da probude osećanje griže savesti, krivice, dužnosti, straha ili sažaljenja kod roditelja, i na taj način ih omekšaju, i privole.
Roditelji:
Ovde su roditelji ti koji, da bi ispunili svoju skrivenu nameru, pokušavaju da izazovu određene emocije kod dece kako bi ih dodatno motivisali da urade ono što ne žele.
Najbezbolniji primer je situacija u kojoj dete odbija da poljubi ili zagrli roditelja, a roditelj namenski napravi tužnu facu i simulira plakanje, ne bi li se dete predomislilo.
Roditelji tako koriste svoje “emocije”, za izazivanje osećanja griže savesti, krivice, dužnosti, i sažaljenja kod dece.
5. Odbacivanje
Deca:
Odbacivanje takođe spada u kategoriju emocionalnog iznuđivanja. Jedina razlika ovde je u nameri da se, umesto sažaljenja, izazove osećaj povređenosti i tuge kod roditelja.
Poruka je vrlo jasna i glasi: “Ako me ne voliš, ne volim ni ja tebe.” Odnosno, “Ako mi ne ispuniš ili ne dozvoliš ono što želim, neću te više voleti.”
Roditelji:
Verujem da je najveći strah koji dete može da ima, posebno u ranom detinjstvu, strah od roditeljskog odbacivanja.
Zato bi, po mom skromnom mišljenju, roditelj koji upražnjava ovaj metod, trebalo dobro da razmisli da li zaista vredi igrati ovakvu igru, šta njome dobija, i još važnije, šta je to što može izgubiti.
6.Laskanje
Deca:
Meni lično je ovo jedna od najzabavnijih dečjih taktika, budući da je njihovo laskanje vrlo očigledno, a samim tim, i zabavno.
U ovu kategodiju spadaju izjave tipa: “Ti si najlepša/najbolja mama na svetu!”, i “Mama, vidi, sredili smo igračke!”, posle čega obično sledi: “Ne želim da jedem spanać!” ili “Vodi nas da skačemo na trambolini!”
Taktika je sledeća- laskanjem do pobede.
Reći će vam ono što smatraju da želite da čujete, i verovatno će vam tek nakon dobijenog osmeha, otkriti koja se zapravo namera krila iza tih sladunjavih reči.
Roditelji:
Mi kao roditelji smo itekako svesni da podilaženjem može mnogo dalje da se stigne, nego direktnom zabranom.
Jer, zabranaizaziva revolt, a laskanje spušta gard, i otvara mogućnost pregovorima, dijalogu i dogovoru.
7. Upotreba sile i batina
Deca:
Fizički napad, udaranje roditelja, bacanje stvari, gađanje, razbijanje, guranje, štipanje, pljuvanje, ujedanje, sve to spada u ovu kategoriju.
Ono što je, čini mi se, još gora varijanta je da dete pokuša da povredi sebe bacakajući se, udarajući se po licu, lupajući glavom o pod ili u zid, ili čineći neke druge nemile stvari kako bi se roditelj pokorio.
Više je nego očigledno da ovde popuštanja nema.
Roditelji:
Batine koje dete dobija da bi poslušalo ili učinilo nešto što se od njega zahteva su uvek loš izbor.
Privoleti nekoga silom, tj. pesnicom je nemoguće. Možda će dete poslušati iz straha ili da bi sprečilo batine, ali duboko u njemu se javlja otpor, osećaj nemoći i patnja.
Upotreba sile nad detetom nikada nije dobra ideja.
Zaključak:
Ko više manipuliše: RODITELJI ili DECA? Photo by Shutterstock-LightField Studios
I roditelji i deca se služe istim “manipulativnim” taktikama, bez obzira da li je zaista reč o manipulaciji ili o snalažljivosti i dovitljivosti.
U odnosu na spletkarenje i taktiziranje koje se povezuje sa manipulativnim ponašanjem, iskrenost, transparentnost i otvoreni dijalog su, bez sumnje, jedina prava stvar.
Ali opet, sigurna sam, da smo se svi mi, bar jednom, našli u nekoj od ovih 7 situacija, bilo kao deca, bilo kao roditelji. Takođe verujem da nije postojala neka loša namera u svemu tome. Možda manipulacija ne mora uvek da ima negativnu konotaciju.
Jer, znam da svi mi ŽELIMO samo najbolje svojim mališanima.
Zato pažljivo birajmo sredstva, kojima ostvarujemo svoje ciljeve.
To je jedini pravi PUT do ostvarenja naše roditeljske težnje ka srećnom detetu.
I zato, dragi roditelji,
od srca želim da Vam taj PUT bude SREĆAN! 😉
Ako vas interesuje kako se postaje dobar roditelj, kliknite OVDE
MOGU LI SE RODITELJI ODMORITI NA GODIŠNJEM ODMORU?
Znate li one divne fotografije sa bilborda na kojima se reklamiraju turističke agencije?
One idilične porodične portrete sa plaže: svi nasmejani, roditelji se bezbrižno sunčaju ili dremkaju u hladu pod prelepom palmom, a mališani se igraju u pesku, ili razigrano zabavljaju u vodi.
Nemojte gajiti iluzije. To verovatno, ili bolje reći, sigurno, neće tako izgledati. Bar ne svakodnevno. Možda ćete i vi uspeti da uslikate nekoliko sličnih fotografija, ako imate sreće.
Ali daleko od toga da će vam svaki trenutak biti takav. Biće mnogo više onih potpuno drugačijih.
Pitanje “Da li odmor sa malom decom postoji?” je isto kao pitanje o postojanju Deda Mraza. Svako na njega odgovara na svoj način, u odnosu na to u šta želi da veruje, dok duboko u sebi svi znamo istinu.
Tako je i sa porodičnim letnjim odmorom. Želim da verujem da postoji, i svakoga leta mu se iznova radujem kao nekada Deda Mrazu. A onda, kada se nađem na željenoj destinaciji, više puta mi se dogodi da požellim da se vratim u mir svoga doma, jer sam iscrpljena. Skroz.
I zato, da se ne biste vratili sa odmora umorniji nego što ste krenuli, predlažem vam da pokušate sa nekim od sledećih taktika koje provereno pomažu:
1. Ne gajite prevelika očekivanja
Odmor kakav ste poznavali pre nego što ste postali roditelji, više ne postoji. Sa druge strane, to ne znači da nema načina da se zabavite i uživate. Potrebno je samo prihvatiti novonastalu situaciju i izvući ono najbolje iz nje.
Sećam se, na prvo letovanje sa našim prvencem sam ponela knjigu, naivno verujući da ću imati vremena da čituckam, dok se on zabavlja u pesku. Kakva iluzija. Knjigu nisam uspela ni da izvadim iz kofera, a da ne pričam o tome da sam se vratila kući možda čak i svetlijeg tena nego pre polaska.
Od tada sam zadovoljna i ako uspem neometano da prelistam dnevnu štampu dok sam na moru.
Odmori su postali podređeni našim mališanima. I u skladu sa tim biramo destinaciju, način transporta i ishrane, kao i zabavni sadržaj. Najvažnije je da su njihove potrebe i čula zadovoljena, a mi ćemo lako, ako su oni nasmejani.
2. Držite se vaše ustaljene rutine koliko god je moguće
Ovo se pre svega odnosi na vaš svakodnevni tempo i navike, kao što je vreme buđenja, vreme odlaska na spavanje, popodnevne dremke, i ukoliko je to moguće, satnica obroka.
Iz iskustva vam mogu reći da, što je vaša rutina na moru približnija onoj koju imate kod kuće, imaćete lepše letovanje, sa odmornim, sitim i nasmejanim detetom. Kada im ukinete hranu i odmor na koji su navikli, kreće prava zabava.
Zato se držite svoje rutine, bolje ne čačkati mečku.
3. Izaberite smeštaj koji je blizu plaže ili na samoj plaži
Možda vam ovo ne deluje važno, ali verujte mi, itekako jeste. Nije zabavno u jednoj ruci nositi dete, a u drugoj ruci torbu, ustvari, pravilnije bi bilo reći torbekanju za plažu.
Da ne spominjem da vašoj jačoj polovini pritom klecaju kolena od težine i gabarita prtljaga koji je na njegovim plećima.
Jer, vama su zaista potrebni svi ti peškiri, pelene za kupanje, pampers, pavlovićeva, 3 različite kreme za sunčanje, voda, sokić, užina, voćkica, šeširići, rezervna garderoba i kupaći kostimi, i naravno, nezaobilazna 101 animacija za plažu u vidu plastične galanterije (kofice i lopatice) sa jedne, i asortimana na naduvavanje sa druge strane.
Ukoliko nosite kolica za decu sa sobom, biće vam svakako lakše. A ako ih niste poneli, onda ćete se navići da teglite gomilu stvari sa sobom, svakoga dana iznova i iznova, dok ne budete stesali figuru do savršenstva, ili kao u mom slučaju, do granice neuhranjenosti.
4. Naoružajte se strpljenjem
Naročito ako je u pitanju prvo letovanje sa detetom. Koliko god mu vi objašnjavali šta ga čeka, istina je da ni vi, a ni vaš mališan ne možete u potpunosti znati kakva će biti njegova reakcija kada prvi put vidi more. Nemojte se iznenaditi ukoliko u početku zbog straha odbije da uđe u vodu. Pesak i kamenčići ne bi trebalo da predstavljaju problem, osim ako nisu vreli.
Mogući su i problemi sa ishranom, ukoliko imate pansion sa organizovanim obrokom. Često su nepoznati mirisi i ukusi odbojni mališanima, pa treba biti fleksibilniji nego inače, kako bi dete barem nešto pojelo.
Takođe, promena kreveta, jastuka i same klime, kao i previše Sunca, slane ili hlorisane vode i ostalih dnevnih dešavanja mogu uticati na raspoloženje deteta, i prouzrokovati insomniju, učestala buđenja, razdražljivost i neraspoloženje.
5. Očekujte neočekivano
Ili u prevodu, budite spremni za sve moguće scenarije. Posebno one najgore.
Nemojte zaboraviti da uplatite putno zdravstveno osiguranje, i ponesite mini apoteku u vidu probiotika, rehidrina, sirupa na bazi paracetamola i sličnih potrebština. Nema većeg smora od bolesnog deteta na letovanju. Bili-videli, ne ponovilo se.
Obratite pažnju na bazene, prilaze vodi, klizave površine, utičnice za struju, staklena vrata, i ostale potencijalne opasnosti koje mogu izazvati različite nepoželjne incidente.
Neću ni govoriti o izbegavanju prejakog Sunca, redovnom mazanju i hidrataciji. To se podrazumeva.
6. Pametno se spakujte
Pomirite se sa tim da će prostor u koferu za vaš lični prtljag biti ograničen, veoma ograničen. Zato je odlična ideja prvo spakovati dečje stvari, a ono malo mesta koje preostane nakon što su sve njihove potrepštine spakovane, to je za vas. Pa navalite, raširite se koliko možete.
Pored svih preko potrebnih dečjih stvari, iluzije o velikom ličnom prtljagu samo za vas, mogu slobodno početi da blede.
Nekada sam i ja imala čitav kofer samo za sebe, a sada, pogotovo ako putujemo avionom, zadovoljavam se ostacima, tj. patrljcima prtljaga. Prioriteti se definitivno menjaju kada postanete mama, zar ne?
7. Stvorite uspomene za ceo život
I ako ste preopterećeni stvarima koje mogu krenuti naopako, zastanite na trenutak, duboko udahnite i pogledajte oko sebe.
Nalazite se na moru, okruženi onima koje najviše volite, svojom porodicom. Zato, dajte sebi oduška, jer, možda nećete uspeti ni da započnete knjigu koju ste poneli, ali ćete zato sigurno moći da sagradite nekoliko kula od peska koje će izmamiti osmeh na licu vaših klinaca. Moćićete da se prskate sa njima u plićaku do mile volje, i da ih pridržavate dok pokušavaju da zaplivaju bez šlaufa i rukavića. Verovatno će se u međuvremenu tu naći i neki sladoled, šećerna vuna, ukusan porodični obrok, zabavna šetnja duž obale mora i nezaobilazna beskrajna porodična fotografisanja.
Sve su to trenuci koji su vredni truda. Oni stvaraju uspomene za ceo život, kako vama, tako i vašim mališanima. Zato se potrudite da te uspomene budu najlepše moguće. Oni to zaslužuju.
Odmor iz snova
8. Planirajte unapred
Definitivno planirajte unapred i ostavite dovoljno vremena za sve pripreme. Potrebno je vreme za pronalazak odgovarajućeg aranžmana, kupovinu, pakovanje, planiranje, i naravno, za samo putovanje.
Na put krenite ranije, jer znate i sami, sa decom ne ide baš uvek sve po planu. Obično se nekome u poslednjem trenutku ide u toalet, neko je baš tada žedan, pa se usput sasvim slučajno i polije vodom, neko je gladan, neko se svađa oko toga koga će mama ili tata prvog obuti, a neko protestuje jer ni ne želi da se obuje.
Zato, odvojite dovoljno vremena za sve, pogotovo na sam dan putovanja, kako biste na vreme stigli na svoj zakazani polazak, ili ako putujete sami, onda da biste stigli na svoje odredište.
9. Budite informisani i fleksibilni
Dobro prostudirajte destinaciju koju ste izabrali, naročito sve ono što bi vašoj porodici moglo biti interesantno. Nije isključeno da će vas iznenaditi hladnije, kišno ili previše vetrovito vreme, koje bi moglo onemogućiti boravak na plaži.
Proverite ima li u blizini neki zoološki vrt, akvarijum, stari grad, spomenik, muzej, vodeni park, zabavni park, nacionalni park ili izletište, zanimljiva pećina, ili bilo šta drugo što bi moglo da vas animira i učini vam boravak na moru zabavnijim i ispunjenijim.
Meni lično letnji odmor podrazumeva svakodnevni odlazak na plažu. Ali, ukoliko vremenske prilike, iznenadna prehlada ili bolest deteta to onemoguće, spremna sam da istražim i druge mogućnosti kako bih upotpunila naš odmor.
10. I za kraj, navucite osmeh na lice, i “odmorite se”
Najvažniji savet za porodični odmor je da ne zaboravite da ste na odmoru. Opustite se. Ne dozvolite da vas sitnice iznerviraju.
Odmor je beg iz svakodnevice koju živite kod kuće, na poslu, u gradu, u zgradi, bloku, na pijaci. To je odmor od lica koja svakodnevno srećete, od mesta u kome živite, i od svakodnevnih situacija koje vam dižu pritisak, a i kosu na glavi. Dopustite sebi da se svega toga malo uželite.
Posle odmora sa decom, povratak na posao delovaće kao pesma, kažem sada to u šali. Jer, iako nije lako, nije baš ni toliko teško sa njima. Važno je samo da ponesete svoj smisao za humor, i sve će biti dobro.
Jeste da ćete se sa odmora vratiti potpuno samleveni, željni kreveta i pravog odmora, ali zapravo, iako su vam tela iscrpljena, vaše srce ne može biti ispunjenije i zadovoljnije.
Upravo ste imali priliku da umesto odlaska na posao, provedete slobodno vreme na putovanju sa svojom porodicom. To je vredno svakog truda i napora. A činjenica da se na letovanje obično ide jednom godišnje, samo mu još više daje na značaju.
Zbog svega ovoga, nema više izgovora. Pravac more, i nađite način da se opustite i uživate. Znaćete da ste uspeli, ukoliko budete imali osećaj da biste voleli da ponovite letovanje, koliko odmah.
Dobro, ako ne baš odmah, onda čim se odmorite od odmora sa decom.
Srećan put!
A kako “izbaciti” decu iz bračnog kreveta saznajte OVDE
