Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_nlist() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 420

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230

Warning: ftp_pwd() expects parameter 1 to be resource, null given in /home/customer/www/lanawrites.com/public_html/wp-admin/includes/class-wp-filesystem-ftpext.php on line 230
lanawrites.com Archives - Page 2 of 2 - LANA WRITES
Tag

lanawrites.com

Browsing

SPONTANI POBAČAJ:

Gubitak jednog sna

Statistike kažu da se svaka četvrta trudnoća završi spontanim pobačajem.

Ovaj tekst posvećen je svim onim nesuđenim mamama koje su na žalost deo ove crne statistike.

Ne gubite nadu.

Sa Vama i delim svoje iskustvo i skrivena osećanja,

jer želim da znate da niste same.

Ima nas mnogo, ali se o ovom vidu gubitka uglavnom ćuti.

Želim vam svu sreću!

❤️

SPONTANI POBAČAJ: Gubitak jednog sna lanawrites.com
SPONTANI POBAČAJ: Gubitak jednog sna

Kao što rekoh, jedna od četiri trudnice doživi pobačaj.

Iako je to izuzetno veliki procenat, nikada nisam ni pomišljala da ću među te četiri trudnice biti i ja.

To je jedna od onih stvari za koje verujemo da se događaju samo drugima, sve dok nas ne iznenade.

Nerado se sećam tog perioda. I dan danas, u meni izaziva osećanje gubitka i sete za tom bebom, nikada zagrljenom. 

Prošlo je dosta godina od tada.

Ali bez obzira na to, znam da nikada neću biti ravnodušna, iako pokušavam da budem racionalna, da ubedim sebe da je tako moralo biti, i da taj deo mene pripada prošlosti.

Bila je to moja prva, veoma željena trudnoća. 

Prvi pogled na one dve crtice na testu mi je, više nego bilo šta u životu, potvrdio da zaista postoji ljubav koja se rađa iznenada, u trenu. Ali nisam ni sanjala da će isto tako iznenada i umreti. 

Sve je išlo glatko do 11. nedelje, kada sam osetila da nešto nije  u redu. To je potvrdio i pregled na koji sam, na svoju inicijativu, otišla.

I pre tog ultrazvuka na kome više nije bilo srčane radnje, imala sam neki čudan osećaj da me beba napušta.

Baš tako sam se osećala, napušteno. Bez objašnjenja.

Kao da sam sama kriva. Apsolutno kriva za to.

Možda nisam dovoljno jela zbog mučnine? A možda je i zbog one čaše crvenog vina uz ručak od pre neki dan? Previše sam šetala, a premalo odmarala? Mora da je zbog onog filma koji me je toliko uznemirio da sam proplakala veče? Ili zbog onih loših vesti koje sam čula prošle nedelje?

Da, krivila sam sebe, pitajući se iznova i iznova gde li sam pogrešila, i da li bi ishod bio drugačiji da sam samo drugačije disala, nešto preskočila, ili nešto dodala. 

A onda bih pomislila u kakvim sve uslovima žene uspevaju da iznesu trudnoću bez posledica, i shvatila bih da se nisam ni mogla bolje poneti. Jednostavno sam živela svoj život. Moje je ponašanje tih 11 nedelja bilo sasvim izbalansirano i u skladu sa mojim stanjem. Dakle, možda ipak nije do mene. A do koga je? 

A istina je da se ništa promenilo ne bi, sve i da sam se drugačije ponela. Ovoj bebi nije bilo suđeno da vidi sunčan dan, da dobije majčin osmeh i zagrljaj, i da skakuće po baricama od kiše.

A zašto, nikada neću saznati. Teško je pomiriti se sa tim.

Teško je i kada čuješ: “Nije to ništa. Dešava se. Još si mlada. Imaćeš ti dece.”

Možda je tako, ali ovo jedno nikada neću.

Tada nisam znala da ću imati sreću da rodim i prigrlim dvoje divne, zdrave dece. Na njima sam zahvalna svakoga dana. I kada mi je teško, setim se koliko sam ustvari privilegovana što gledam kako rastu, što sam im mama. To mi greje dušu.

Ali, tuga za onom prvom, izgubljenom bebom je i dalje tu.

To osećanje nije nestalo. Samo se umirilo.

Jer uvek kada je dete željeno, bez obzira bilo prvo i jedino ili deseto, majci je jednako stalo da ga uzme u naručje, oseti, ljubi, teši.

Maštala sam o tim bucmastim nogicama, o okrugloj glavici, i sićušnim šakama koje se obavijaju oko mog kažiprsta, potajno zamišljajući kako ima one njegove prodorne plave oči, i moj široki osmeh. 

Smišljala sam imena. Sanjarila o osobinama tog malog bića. Pitala se na koga će ličiti, kakav li će karakter imati. 

Za tih 11 nedelja odsanjala sam ceo jedan život koji sam nosila, a na neki neopipljivi način i proživela. 

U mom snu, to je bila devojčica. Plavih očiju i neposlušnih uvojaka, veselog vragolastog pogleda i večitog osmeha koji pleni.

Sanjala sam o njenom plesu, kikotu i njenim beskrajnim pričama koje bi mi pričala brzinom  svetlosti jedne veoma brbljive vrckaste devojčice, dok bih je nežno privijala uz sebe i mazila po kosi, udišući taj miris detinjstva i nevinosti.

Ali, moja mala devojčica, potpuno bezgrešna, nestala je za jedan dan.

Nikada neću znati… zašto?

I evo obećavam, još samo koju deceniju, pa ću to pitanje prestati da postavljam u sebi.

A sada odoh, da se još malo prisećam svojih snova o njoj.

Imam utisak kao da sam je upoznala, iako je nikada zapravo ni dodirnula, ni videla nisam.

Neke stvari prosto znaš.

Kao što ja znam nju.

Nerođena moja,

neka te anđeli čuvaju,

dok te jednom zaista ne zagrlim.

Voli te mama.

❤️

 

Saznajte kojih to 10 stvari nijedna mama ne želi da čuje, klikom na OVAJ LINK
A više o meni, saznajte iz intervjua za jedan magazin, klikom na OVAJ LINK

Iskrena da budem, majčinstvo me je promenilo.

Darovalo mi je motiv, smisao, ali i mnoštvo kontradiktornih osobina. Ogolelo me je, ali i osnažilo. Postala sam osetljivija, ali i hrabrija. Ranjivija, ali i jača nego ikada.

Jer, biti mama je ljubav, sreća, odgovornost i večita strepnja.

Biti mama je neopisivo osećanje. Osećanje bezuslovne ljubavi i straha, istovremeno.

Majčinstvo je naša najveća snaga i najveća slabost, u isti mah.

Kroz majčinstvo žena iznova upoznaje sebe.

Biti mama je biti u miru, i nemati mira više nikada.

Biti mama znači biti nastrožiji sudija sopstvene duše.

Zato mami dodatne sudije nisu potrebne. Dovoljno je stroga prema samoj sebi.

I zbog toga bi je trebalo poštedeti sledećih rečenica, jer nijedna mama ne želi da ih čuje.

1. “Malo dete – mala briga, veliko dete- velika briga”

Iako ne sumnjam u istinitost ove tvrdnje, sigurna sam da nijedna mama ne voli da je čuje.

I to zato što je obično čujemo onda kada se nalazimo u situacijama u kojima tragamo za savetom ili rešenjem određenog problema, ili prosto vapimo za podrškom kako bismo iz sebe izbacile frustraciju zbog nečega što nas muči i opterećuje.

Čujemo je onda kada nam treba ohrabrenje i uteha tipa: “Sve će to brzo proći.” ili “Biće sve u redu.”, a ne nešto što nedvosmisleno znači: “Ma nije to ništa! Sutra će biti još gore.”

Sjajna uteha, nema šta.

2. “Izgledaš umorno.”

Ovo dolivanje ulja na vatru otprilike znači isto što i: “Užasno izgledaš.” Kao da mama ne zna da umorno izgleda, kada se tako i oseća.

Kada si mama, umor je prirodno stanje svesti. Postaje deo svakodnevice. Deo načina života. Nešto normalno, što je uvek prisutno. I veoma je čudno kada ga nema.

Ono što je sigurno, nijedna mama ne želi da čuje da izgleda umorno. Umesto ovoga, bolje je postaviti pitanje: “Kako si?”, i pustiti je da vam otvori svoju dušu.

3. “Moje dete je hodalo sa 10 meseci, a progovorilo sa nepunih 12…”

Ne samo da ovaj tip izjava zvuči preterano hvalisavo, takmičarski, ponekad čak i kao provokacija, već su često i do te mere preuveličane da evoluiraju u neistine.

To što je neko ponosan na dostignuća svoga deteta, ne znači da onom drugom detetu, koje je za nijansu ili dve sporije, nešto fali. Naprotiv.

Svako dete ima svoj tempo razvoja. To što je neko brži ili sporiji nema apsolutno nikakve veze sa njihovim napretkom u budućnosti.

Razvoj deteta nije trka, i svako poređenje ume biti veoma neprijatno mamama ”sporijih” mališana, jer rađa nemir, strah i tugu.

4. “Devojčica? Ma nema veze.”

Kako nema veze? Pa naravno da ima veze, to je divno!

Danas je blagoslov začeti uopšte, izneti trudnoću bez komplikacija i roditi zdravo dete.

Da li je zaista važno kog je pola beba u 21.veku? Ili možda ipak jeste? I kome je to zapravo važno?

Dete je dete, i majčinska ljubav ne zna za rodne razlike. (“Čast” izuzecima.)

5. “Razmazićeš bebu.”

“Ne navikavaj bebu na ruke.” “Ne uspavljuj je.” “Previše je maziš.”

Pustite mame da maze svoju decu, ko će ako neće one?

Ko zna kakav život čeka to malo tek rođeno stvorenje, kroz šta će sve proći, gde će sve stići, i šta će ga na tom putu zateći?

Ako mu rođena majka ne pruži nesebičnu ljubav, nežnost, toplinu i utehu na samom početku u trenutku kada mu je najpotrebnija, iz čega će sutra taj odrasli čovek da crpi svoju snagu?

Bolje da ih mi mazimo sada, jer ne znamo hoće li ih život sutra maziti umesto nas.

Ovde govorim o nežnostima koje stvaraju neraskidivu povezanost i bliskost između mame i novorođenčeta,  što nema veze  sa razmaženošću koja nastaje usled previše popustljivog načina vaspitanja. Ono dolazi kasnije.

10 STVARI KOJE NIJEDNA MAMA NE ŽELI DA ČUJE lanawrites.com
10 STVARI KOJE NIJEDNA MAMA NE ŽELI DA ČUJE

 

6. “Kuća ti je u haosu.”

Eh, da je samo kuća… 🙂

Nered u kući sa malom decom je redovno stanje. Koliko god čovek spremao ili raspremao, uvideće da se samo vrti u krug.

Bolje je, umesto neprestanog i često besmislenog raspremanja, pridružiti se deci u stvaranju nereda, igrajući se zajedno sa njima.

Izreka: “Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se.”, u ovom kontekstu itekako ima smisla.

Jer, oni neće pamtiti sterilnu sredinu, ali hoće onu punu topline, ljubavi i uspomena.

Biće vremena za sređenu kuću kao iz magazina. Tada će nam, sigurna sam, nedostajati sav ovaj haos.

Zato, bolje kuća u haosu, a srce na mestu, nego obrnuto.

7. “Dete ispašta zbog tvoje karijere.”

                          ili

“Važnija ti je karijera od deteta.”

Dete svakako manje ispašta zbog mamine karijere, nego što bi ispaštalo kada bi mama bila nezadovoljna jer je zapostavila svoju karijeru zbog deteta.

Previše “požrtvovana” majka koja se oseća neostvarenom, svoje nezadovoljstvo prenosi na decu. Za dete je zato bolje da je mama srećna, pa zatim prisutna.

Jer bolje je i par sati kvalitetno provedenog porodičnog vremena dnevno, nego ceo jedan neispunjeni dan. 

8. “Previše brineš bez potrebe.”

Briga je drugo ime za majčinstvo. To je nerazdvojivo.

Briga je mamino drugo ime.

Zar bi trebalo da se mame još dodatno zabrinu zato što previše brinu?

Problem je jedino kada ta briga pređe u strah, pa iz tog straha dalje dolazimo u situaciju da  nekim svojim kočnicama blokiramo razvoj i napredak sopstvenog deteta.

Prenoseći mu svoje strahove, detetu prenosimo i naše slabosti. Veoma je verovatno da bi se dete samo izborilo sa njima, kada bismo mu dali šansu za to.

Dakle, mi mame bi trebalo da držimo našu brigu pod kontrolom, i da dopustimo deci da se razvijaju nezavisno od naših strepnji i strahova.

Zvuči jednostavno, mada nije uvek lako preći preko sopstvene granice.

9. “Kad ćeš da smršaš?”

Čak i kada je ovo izgovoreno iz najbolje namere, nijedna mama ne želi pitanja te vrste. Ona je, više od bilo koga, svesna svog izgleda i svojih vrlina, a naročito nedostataka.

I ne bi joj trebalo dolivati so na ranu, niti bombardovati je najnovijim planovima ishrane, specijalnim fitnes programima, nepogrešivim nutricionistima, i “proverenim” dijetama.

Ona će, kada bude spremna, sama odlučiti šta je potrebno njenom telu, šta mu najviše prija, i u kojoj meri.

10. “Pogrešila si…”

Zasigurno je najbolnije svakoj majci da čuje kritiku u vezi vaspitanja, ophođenja, nege, ili brige o svom detetu.

Čak i kada joj niko ne kaže da je u nečemu pogrešila, ona se preispituje.

Pita se da li je pravilno postupila, da li je donela ispravnu odluku, da li je prenaglila, da li je predugo čekala, da li je dobra majka, da li i u kojoj meri greši, i na koji način njene greške utiču na dete.

Ne postoji savršena mama. I to je u redu.

Čim se pita da li je pogrešila, već je na dobrom putu, putu iskupljenja.

10 STVARI KOJE NIJEDNA MAMA NE ŽELI DA ČUJE lanawrites.com
10 STVARI KOJE NIJEDNA MAMA NE ŽELI DA ČUJE

Zaključak

Imajte obzira prema mamama.

Nema im potrebe ponavljati stvari kojih su i same svesne.

Jake su one za svoje dete, ali možda nisu dovoljno jake za sebe.

Zato ih ne treba osuđivati, već prigrliti.

Poštedite ih ovih fraza, ili ih barem preformulišite, i za uzvrat će vas nagraditi osmehom koji će izbrisati tragove brige i umora sa njihovih lepih lica.

I za kraj:

Mame su vredne ljubavi,

 jer one ljubav rađaju.

❤️

 

Ako Vas interesuje kako se postaje dobar roditelj, kliknite OVDE

Kako uskladiti fakultet i materinstvo, saznajte OVDE

A zašto je kaša mame medveda bila hladna, pročitajte OVDE

U ime svih ćerki i supruga:

“Zetovi i tašte,

 spustite loptu bar malo,

molim vas!

Jer vaš odnos nije rivalitet i takmičenje za našu naklonost,

već rezultat naše ljubavi prema vama dvoma.

Situacija je sledeća. 

Sedimo za nedeljnim ručkom. Svi pedantno i bešumno srčemo svoju čorbu, gledamo u tanjir, i čavrljamo, onako reda radi.

Govorimo o lepom vremenu, jer bilo koja druga tema bi hipotetički mogla dovesti do sevanja meteora i smaka sveta.

Eto kakva je tog popodneva bila atmosfera u mom ljubljenom devojačkom domu.

Zategnutost porodičnih, odnosno familijarnih odnosa, mogla se naslutiti i iz aviona.

Sećam se samo, da su u jednom momentu reči počele da pucaju kao petarde.

I to sve preko mojih leđa.

Ili je to samo meni tako delovalo.

Ma hajde! Ostavite me na miru!

Pa ne želim da biram stranu!

Ne želim da se odlučujem između majke i muža!

Volim vas oboje, bre!

A kako je sve počelo?

Bilo je to, otprilike, ovako.

Dete je za bakinim trpezarijskim stolom poželelo da svoj obrok zameni igrom sa svojim  omiljenim autićem.

Baka, kao svaka baka, ne časeći ni časa, rekla je: “Da!”, bez ikakvog pardona i treptaja.

Dete, kao svako dete, oberučke je prihvatilo dozvolu i počelo da pravi Dakar reli među tanjirima.

Tata, kao svaki tata, rekao mu je da bi ipak bilo bolje da odloži igru za kraj ručka, i da prvo završi sa jelom.

A ja, kao svaka mama, slušajući zdrav razum, ponovila sam isto to.

Zatim, baka počinje da iznosi tezu da kod bake važe druga pravila i da je kod nje sve dozvoljeno. I da smo mi previše strogi prema svom, sada već, uplakanom detetu.

Imati pa nemati, i kod odraslih je siguran put do frustracije, a kamoli kod dece.

Ja u momentu, opijena njegovim suzama, počinjem da se kolebam pokušavajući da odlučim da li da ipak popustim i dopustim mu igru, radi mira za stolom.

Svojom dilemom izazvala sam revolt svog dragog, a likovanje majkino.

O ne! Samo to ne!

“Pa da li je moguće da joj ništa ne smeš reći?”- reče on, tiho, tako da svi čuju, a da mogu da se prave da ništa čuli nisu.

“Mislim, imaš 40 godina, vreme je da dobiješ svoje mišljenje.”

Ovih mojih “40 godina” mi redovno natrlja na nos kada ima potrebu da uzdigne nivo drame i ozbiljnost trenutka.

“Ne premišljam se ja zbog nje, već zbog deteta. Jedino što sada želim je da u miru i dobrom raspoloženju podelimo obrok, i da nam svima bude prijatno, pogotovo našem detetu. I nemam 40 godina.”

Nakon ovih reči, koje “niko čuo nije”, strasti počeše da se smiruju.

Dete obrisa suze rukavom, ostavi svoj autić i uze kašiku u ruku. Ole!

Ostali, kao po komandi, uljudno nastaviše srkanje čorbe.

“Zete, znaš li možda hoće li biti nekog kijameta za sledeći vikend, mislila sam da napravim sarmice na sojenici?”, izusti tašta, kao da se ništa dogodilo nije.

Neverovatno je kojom se brzinom baka resetuje i menja ploču, kad hoće.

A kad neće, baš neće i tačka.

“Mislim da su rekli da će biti snega, taman za jednog malog Sneška na Savi.”, odgovori zet, vidljivo mekšim tonom, ali i dalje bez onog svog prepoznatljivog smeška.

I tako, malo po malo, nastaviše oni nedeljnu idilu, dok sam jedino ja ostala napeta, k’o puška.

Valjda zato što mi je teško svaki put kada dođe do mimoilaženja mišljenja između njih dvoje, tašte i zeta.

To je zbog toga što svako od njih “sa pravom” očekuje da stanem na njihovu stranu, a ja ne želim da biram nikakve strane.

Ja samo želim da slušam zdrav razum i na taj način formiram stav, a ne na osnovu svojih osećanja prema njima dvoma.

Jer majku volim kao majku, a muža kao ljubav svog života, i nemoguće mi je da biram između njih dvoje. A nema ni potrebe za tim.

Svako ima svoje mesto u mom srcu.

TAŠTE I ZETOVI - RAZLIČITI SVETOVI lanawrites.com
TAŠTE I ZETOVI – RAZLIČITI SVETOVI  (Lana Krapež – Privatna Arhiva)

—I da ne bude neke zabune:—

“Volim vas oboje najviše.

To što niste uvek istih stavova nije smak sveta. Nije ni to što se moji stavovi ponekad razlikuju od vaših.

Važno je ono što nas vezuje.

To je ljubav, porodica, zajednički cilj, i san o sreći.

Bez vas ne bih mogla da budem potpuno srećna.

Jeste dragi, znam da moja mama može biti svojeglava. Veruj mi, znam ja to mnogo bolje od tebe. Ali, ona je i dalje moja mama. I uvek će biti. I ja je obožavam takvu kakva jeste.

Jeste mama, znam da moj dragi veoma drži do svojih roditeljskih principa, i da smo ponekad oboje previše strogi, a ponekad previše popustljivi za tvoj ukus. Ti si, naravno, uvek dobrodošla da nam daš savet, predlog i sugestiju, ali mi smo ti koji vode glavnu reč, mi smo roditelji.

Ne znam zašto je tako teško to prihvatiti bez gunđanja, i onog: “Dobro, kako vi hoćete, ali…

Nema više “ALI“, ni sa čije strane.

Samo ljubav, molim!

Ništa više, ali i ništa manje od toga!

Samo ljubav!

Pa da vas, dogodine, vodim na “ZETOVIJADU😉

(I da,

samo da vas podsetim,

još uvek nemam 40,

iako sam blizu… 🙂 )

 

 

A šta sam napisala o roditeljskom licemerju, pročitajte OVDE

KAKO PRIPREMITI DETE ZA DOLAZAK PRINOVE:

-Naša priča-

Ne tako davno, tragala sam za odgovorom na ovo pitanje.

Onoliko koliko mi je prva trudnoća bila harmonična i bezbrižna, toliko mi je druga, pored neizmerne sreće, donela i hrpu nepoznanica, neizvesnosti, i bojazni.

Sve te negativne emocije bile su rođene iz straha. A strah je bio posledica moje nesigurnosti, i neznanja.

A mislila sam da sve znam, i da sam potpuno spremna za ono što dolazi, budući da sam bila iskusna mama. 

Ali nije bilo tako.

Istina je da sam znala kako brinuti o novorođenčetu, ali nisam imala pojma o tome kako stvoriti čvrstu vezu između starijeg deteta i bebe koja dolazi.

Tu je moje samopouzdanje počelo da jenjava. I tada se pojavila nesigurnost.

Detaljnije o mom ličnom iskustvu, osećanjima i nedoumicama tokom druge trudnoće i nakon porođaja, pročitajte u tekstu: “DOLAZAK DRUGOG DETETA: Iz srca jedne mame“.

Neprestano sam se pitala kako da pripremim dvogodišnju bebu koja mi sedi u krilu, na dolazak bebe koja mi raste u stomaku. Imala sam neizdrživu potrebu da iznedrim neke funkcionalne odgovore.

I njih sada delim, u nadi da će vas učiniti spokojnijima dok čekate proširenje porodice.

Kako pripremiti dete za dolazak prinove -Photo By Natalia Deriabina-Shutterstock lanawrites.com
Kako pripremiti dete za dolazak prinove -Photo By Natalia Deriabina-Shutterstock

Razgovor

Počela sam svakodnevno da govorim o bebi, tokom trudnoće.

Naravno, razgovor je sa predumišljajem bio prilagođen dvogodišnjem uzrastu deteta.

Neko starije dete bi već na pomen reči “trudnoća” moglo da ima predstavu o onome što se događa. Dok, sa druge strane, mlađa deca ne mogu u potpunosti razumeti ceo koncept začeća, trudnoće i rađanja. Niti ih je potrebno opterećivati prekomernim nepotrebnim informacijama.

U početku nisam nailazila na neku posebnu reakciju. Potom smo u rekordnom roku od ravnodušnosti stigli do ushićenja, kada je počeo da shvata da će u seki dobiti i svog partnera za igru. Gledao me je sa sjajem u očima, kao da mu govorim da ćemo udomiti kućnog ljubimca. Da je bar bilo tako jednostavno.

Usledilo je potom i blago razočaranje kada je saznao da seka neće moći od prvog dana da mu bude par. Da ona mora prvo malo da poraste.

Nije mu bilo pravo, ali je prihvatio. Jer je nazivan “velikim”, a beba “malom”.

Veoma mu se dopalo to što mu je kao “velikom” mnogo više stvari dostupno, omogućeno i dozvoljeno, u odnosu na male bebe.

I dan danas je ponosan na svoj status “velikog”, starijeg brata, čuvara, i vođe.

Fotografije, snimci, uspomene

Strahujući od potencijalne ljubomore svog prvenca, trudila sam se da mu što više približim i oživim njegove zaboravljene bebeće dane.

Zajedno smo satima prelistavali i komentarisali stare fotografije, gledali snimke prvih koraka, prvih zajedničkih odmora, prvih praznika, prvog deda Mraza, i svega prvog.

Smejali bi se njegovim malenim bodićima, malenim čarapicama i prvim igračkama.

Činila sam to sa namerom da mu pokažem da smo, iako se on toga ne seća, o njemu brinuli na isti način, i sa istom količinom nežnosti, ljubavi i posvećenosti, kao što ćemo to činiti sa bebom koja dolazi.

Trudila sam se da mu stavim do znanja da je on već prošao kroz sve ono što njegovu seku tek čeka.

Da je njegovo mesto u našim srcima i životima sigurno, bezbedno i večno.

I da niko nikada neće moći da ga ugrozi, ni da ga oduzme. Ni beba, niti iko drugi.

Knjige o bebama

Tražila sam pomoć i u knjigama.

I to najviše u onim dečjim knjigama sa tematikom dolaska bate ili seke. Sa interesantnim ilustracijama i dosetljivim rimama, koje nisu samo zabavne, već i edukativne.

Čitali smo ih redovno, još tokom trudnoće, a posebno kada je beba nastanila naš dom.

Verujem da su mu bile korisne, pogotovo po njenom rođenju.

Kroz njih je imao mogućnost da se identifikuje sa glavnim junakom u određenim situacijama, i da, na neki način, prihvati svoja osećanja i strahove, i da posredno i neposredno razgovara o njima.

Poseta bebama

Posećivali smo jednu malu bebu iz našeg bliskog okruženja. Te posete su, takođe, imale edukativni karakter.

One su nam omogućavale da izbliza vidimo ono što nas čeka.

Odnosno, mene su podsećale, a njega informisale o životu, navikama, ritmu i ponašanju jedne bebe.

Vremenom je počeo da pokazuje interesovanje za bebin plač, stidljivo tražeći načine kojima bi je umirio. Često je to bila neprimereno velika i tvrda, da ne kažem “opasna” igračka ili slatkiš koji beba ne bi smela ni da pomiriše.

Ono što mi se tu dopadalo, je rađanje njegove iskrene želje i potrebe da brine, zaštiti i pomogne jednom drugom malenom biću.

Empatija u najavi“, pomislila bih sa suzama u očima, topeći se od miline i nežnosti, usred neizvesnosti koja me je tištila.

Biranje imena za bebu

Uključili smo našeg dečaka u izbor imena za našu princezu.

Naravno, on nije znao da je njegovo učešće fiktivno, i da smo, još pre njegovog rođenja, imali spremno ime za devojčicu.

Bez obzira na to, dali smo mu (prividnu) mogućnost da se oseća kao da učestvuje, i odlučuje o nečemu veoma važnom.

I učestvovao je.

Mi smo, razume se, bili oduševljeni njegovim idejama. A onda smo, nekako, uveli u priču ono željeno ime.

Malo po malo, i ono se našlo na njegovoj listi poželjnih imena.

I gle čuda, baš to je ime “veliki” bata izvukao iz šešira. Ponos koji je tada osetio, neću ni da komentarišem.

Pripremanje stvari za bebu

Ovo je takođe bila jedna od aktivnosti koja se dopadala našem prvencu.

Kad god je bilo moguće, uključivala bih ga u izbor i pripremu stvari za seku. Želela sam da učestvuje u svemu i da bude uključen onoliko koliko želi.

Bio je spreman i da joj ustupi svoj stari krevetac i neke prve igračke koje su mu postale nezanimljive.

Nije mu se ovde dopadao samo povlašćeni položaj i “moć” da bira stvarčice i igračkice za svoju seku.

Bila je tu i mogućnost da se i sam počasti, i iznova obraduje nekoj staroj zaboravljenoj igrački, ili nekom novom sitnicom.

I za kraj…

Kako pripremiti dete za dolazak prinove -Photo By kibler -Shutterstock lanawrites.com
Kako pripremiti dete za dolazak prinove -Photo By kibler -Shutterstock

Iako sam sve ovo činila u želji da, i sebe i njega pripremim za ono što dolazi, nisam imala nikakvu predstavu kako će sve to izgledati u realnosti.

Činila sam i ponašala sam se onako kako sam verovala i osećala da je dobro i ispravno.

A danas znam da sam radila pravu stvar, jer svakodnevno vidim rezultat ispred sebe.

Vidim ga svaki put kada su spremni da, i pored redovnih razmirica, svađa i varnica, stanu jedno drugom u zaštitu i međusobno se podrže, onda kada plima okolnog raspoloženja promeni svoj kurs.

Postali su najbolji prijatelji koji redovno igraju svoj večiti derbi.

I ne mogu jedno bez drugoga.

To je veza koju sam želela da isprovociram, i puno mi je srce svaki put kada vidim da sam uspela.

Nema veće sreće.

I da ima, ne bih je želela.

Jer oni su mi savršeni, ovakvi kakvi jesu.

Ljubi ih majka 🙂

 

Ukoliko vas interesuje kako se postaje dobar roditelj, pročitajte OVAJ TEKST

Dolazak drugog deteta:

-iz srca jedne mame-

Bila sam na korak do osmog meseca trudnoće, kada je naš “veliki dečak” počeo sve više da se interesuje za moj rastući stomak.

Dobićeš seku”, govorila sam.

Postaćeš veliki bata koji će da se brine o njoj”, nastavljala sam, dok mi je jedna tvrdoglava knedla stajala u grlu.

Osećaj ponosa zasijao bi na njegovom lepom bebećem licu, jer je nazvan “velikim”, iako mu je drugi deo rečenice bio poznat kao špansko selo.

U tom momentu nije imao ni pune dve godine, nije bio spreman da brine ni o sebi. Nije bio u potpunosti ni svestan sebe, a još manje šta je to seka i kako se brinuti o njoj. 

Čudno je ponekad šta sve mi roditelji izgovorimo svojoj deci, naivno pretpostavljajući da nailazimo na razumevanje. 

Ova konstatacija o velikom bati nije bila ni blizu istini, i ja sam to znala najbolje. Zbog toga me je i mučila ona dosadna knedla, svaki put kada bih mu nešto slično rekla. Bolela me je činjenica što se od njega očekuje uloga velikog, kojoj nije dorastao. Jer, i on je bio beba. Ali da, govorila sam to često, da bih videla onaj tračak ponosa na njegovom licu, i da bih ohrabrila i samu sebe za ono što dolazi.

Kako se trudnoća primicala kraju, tako su rasli i moji strahovi, i neka pritajena tuga.

Dolazak drugog deteta -Photo By Natalia Deriabina-Shutterstock lanawrites.com
Dolazak drugog deteta -Photo By Natalia Deriabina-Shutterstock

Koliko sam se radovala dolasku bebe, toliko mi je bilo strašno da pomislim da neću više imati dovoljno vremena, niti pažnje za njegaPlašila sam se da će se osećati odbačenim i nevoljenim. Da će, umesto ljubavi prema sestrici, razviti osećanje ljubomore, zavisti i mržnje.

Sve me je to mučilo.

Bio je to samo dodatak, koji mi, pored gorušice i neprestanog osećaja pune bešike, nije davao sna noćima.

Odlazak u bolnicu sam podnela izuzetno teško, budući da je to bilo naše prvo odvajanje. I koliko sam god puta do tada maštala o prospavanoj noći, ni u porodilištu je nisam doživela.

Rođenje naše devojčice zaokupilo mi je srce i misli, i dešavalo mi se čak da se ni ne rasplačem pri pomisli na dečaka koji me je nestrpljivo čekao kod kuće. I to sam smatrala svojim napretkom.

“Očvrsla sam”, rekla bih samoj sebi u šali, kada bih uspešno zadržala suze namenjene njemu. A bilo je i onih koje nisam uspela da zadržim, i to mnogo.

Povratak kući doneo je nove suze. Uz njih su redom nailazili griža savesti, nemoć, osećanje da sam loša majka jer ne uspevam da odgovorim na sve potrebe “velikog dečaka”, zbog brige o bebi kojoj sam u tom momentu potrebnija.

Neprestano vaganje pažnje, nežnosti i prioriteta me je zamaralo, i činilo još iscrpljenijom nego što sam bila. Srce bi mi zadrhtalo svaki put kada bi oboje zaplakali u isto vreme, i kada je bilo potrebno odlučiti čiji će vapaj morati da sačeka na utehu. Čiji je plač vredniji? Kome sam potrebnija? Da li sam dobro postupila, izabrala? Da li sam pogrešila?

I ono retoričko pitanje: ”Da li sam preterala?”, kada sam, potpuno iscrpljena i onemoćala, viknula na njega jer je nakon onolikog truda, otišao u sobu i probudio bebu.

“Želeo sam samo da je pomazim”, rekao bi nevino, a ja bih tada najrađe u zemlju propala, da me nema. Da prođu muke.

Nije bilo lako podeliti srce na dva dela, a vremenom, sama po sebi, došla je i spoznaja da tako nešto nije ni potrebno činiti. Da ima mesta za sve. I da, umnožavanjem ljubavi, srce postaje veće, ispunjenije i jače.

Ono što je bilo teško je klonirati sebe i svoje fizičke mogućnosti.

Svaki sam sekund bebinog sna provodila sa dečakom, poklanjajući mu i poslednji atom svoje prisebnosti i snage koja je bila na izdisaju, samo da mu budem tu. Samo da ne oseti da me nema kao pre. Samo da sve bude kao pre. A nikada nije bilo, niti će biti.

Dolazak drugog deteta - Photo By NadyaEugene-Shutterstock lanawrites.com
Dolazak drugog deteta – Photo By NadyaEugene-Shutterstock

Potrebno je bilo da prođe vreme, da se stabilizuju hormoni, da se stabilizuje naš novi porodični ritam, da se svi međusobno naviknemo na novo brojčano stanje, da bismo zajedno shvatili da ni ne bi bilo dobro da ponovo bude kao pre.

Samo zbog toga što tako nešto ne bismo ni želeli.

Jer, postalo nam je mnogo bolje nego pre.

Početak je bio težak, ali ono što smo dobili je neprocenjivo.

Imamo jedni druge. 

A to vredi svakog truda, svake suze, svake brige.

I što je najluđe, sve bih opet ponovo. 🙂

Jer, sada znam da je vredelo.

Svaki put sam iznova svesna toga kada ih vidim kako se zajedno jurcaju po parku, kako se drže za ruke na putu do vrtića, kako paze jedno na drugo, i kako zajedno maštaju i blesave se na podu našeg dnevnog boravka.

A posebno, kada mi, nekim čudom, ispari nutela iz ormarića, pa ih krajičkom oka vidim kako se kradomice naslađuju prstima, u svom tajnom skrovištu ispod trpezarijskog stola.

“Deco, da niste možda videli negde nutelu?”, upitala bih onako usput, dok bi me dve anđeoske glavice sa čokoladnim brkovima gledale nevino trepćući, i mašući levo-desno.

Uvek zajedno. I u ljubavi, i u svađi, i u igri, i u vragolijama.

Pravi “veliki” bata i “mala” seka.

To je slika koju sam oduvek priželjkivala u svom domu,

i zauvek ću biti zahvalna što mi je ukrasila život.

Zaista je vredelo.

Bez svake sumnje. 

 

Kako pripremiti dete za dolazak prinove saznajte OVDE

A ukoliko vas interesuje kako izbaciti decu iz bračnog kreveta, kliknite OVDE

INTERVJU ZA MAGAZIN TOPLIČANKA

Objavljen 29/10/2018

 

Predstavljamo vam Lanu, mamu i blogerku sa osmehom. Lana piše o izazovima roditeljstva u modernom dobu, o tome kako se postaje dobar roditelj, kako uskladiti fakultetske obaveze i brigu o deci, o dečjoj psihologiji, ali i o ishrani, idejama i savetima za jednostavniju svakodnevicu i različitim “uradi sam” idejama. Ona kaže da je njen blog Lanawrites jednostavno o životu, a nas je osvojila širokim i optimističnim pogledom na svet i roditeljstvo.

Kako si odlučila da pokreneš blog?

Negde u pretrpanoj svakodnevici mame domaćice, skrivenoj između flašica i pelena, noćnih smena i punih veš mašina, počela sam da razmišljam o pisanju kao načinu da uposlim svoj kreativni um. Odlučila sam da taj svoj virtalni odušak objavim u formi veoma moćnog medija – bloga, kako bi moje reči lakše pronašle put do onih koji u njima prepoznaju određenu vrednost. Logično je bilo da tema bloga bude vezana prvenstveno za ono što je najaktualnije u mom životu, za roditeljstvo.

Želela sam da stvorim blog koji će predstavljati realnu roditeljsku priču ispričanu iz srca, bez ukrasnog papira, sa izbalansiranom dozom humora i ozbiljnosti. Osmislila sam ga kao virtualno mesto u kome će se mnoge mame i tate prepoznati, pronaći, pa i nasmejati svojim problemima i izazovima. Moj blog je, zapravo, kolaž slika iz svakodnevnog života jedne nesavršene moderne mame, koja se ipak ponekad okreće starim vrednostima, kao parametrima za uspešno roditeljstvo.

Čime si se ranije bavila, s čime se sada baviš? Otkud ljubav prema pisanju?

Ljubav prema pisanju je još od detinjstva bila prisutna u mom svetu. Samo se tada manifestovala pisanjem dnevnika i izmišljenih priča koje sam čuvala samo za sebe. Vremenom, je želja za afirmacijom mojih reči počela da se ostvaruje kada sam, kao student Filološkog fakulteta, honorarno pisala članke u gradskoj rubrici danas nepostojećeg dnevnog lista “Politika Ekspres”.

A onda me je život, sasvim nenadano, odveo putem Bliskog istoka, gde sam se oprobala u zanimanju stjuardese. Skoro čitavu deceniju sam letela, da bih, kada sam postala mama, odlučila da se prizemljim i avijaciju zamenim krilima roditeljstva.

U međuvremenu, zahvaljujući blogu, došla sam u kontakt sa osobama koje su u meni prepoznale nešto što ni sama nisam verovala da posedujem. Iz tog poznanstva se rodila želja za saradnjom i pokretanjem emisije o roditeljstvu, koja će se, za početak, prikazivati online. Vodićemo je jedna mlada mama i ja, i trudićemo se da, kroz dijalog sa eminentnim stručnjacima iz različitih oblasti, odgovorimo na najzastupljenije nedoumice roditeljstva. Biće super!

Kako biraš teme o kojima ćeš pisati?

Da budem iskrena, svaki put kada sa predumišljajem sednem da smišljam teme i pripremam strategije razvoja svog ličnog brenda, kako se to danas moderno kaže, obično ne dobijem nikakvu inspiraciju. Mene inspiracija uglavnom strefi kada sam u sred nekog levog posla, koji nema ama baš nikakve veze sa pisanjem.

Najčešće je pronalazim u svojim sopstvenim dilemama, stavovima, razmišljanjima, nedoumicama, ličnom iskustvu ili iskustvu meni bliskih osoba iz realnog, svakodnevnog života.

Je l’ sve mora najpre da bude iskustveno ili neke stvari učiš na tuđim greškama?

Trudim se da što više naučim na tuđim greškama, mada mi to ne polazi uvek za rukom. Ponekad sam previše tvrdoglava da bih poslušala savet iskusnijih, slepo verujući da ću se bolje snaći, a na kraju zažalim zbog toga.

Neke stvari prosto moramo sami da prođemo. Ali ne sve.  Zato nije loše eskivirati one koje ne moramo lično da doživimo, čisto da olakšamo sebi život, bar malkice.

Koji su najveći izazovi modernog roditeljstva za tebe i kako ih savladavaš?

Meni lično, najveći izazov je da uskladim svoje principe, način na koji sam odgajana, i neke stare delimično zaboravljene vrednosti sa modernim vremenom, i svim onim što ono nosi.

Ne kažem da je nekada bilo lakše biti roditelj, već da je danas  mnogo konfuznije. Roditelji više ne znaju u šta da veruju, izgubili su samopouzdanje, i iznova se traže među potpuno različitim teorijama, prečesto menjajući svoj pristup roditeljstvu, a pritom zanemarujući sopstveni osećaj, i potrebe svog deteta.

Ne postoji univerzalni recept za savršenog roditelja, niti on kao takav postoji. Svi pravimo greške i to je OK, sve dok smo ih svesni i dok smo raspoloženi da ih ispravljamo. Trudim se da, u moru različitih sadržaja koji pokušavaju da nas nauče roditeljstvu, proberem one meni bliske.

Mada, na kraju, obično ipak poslušam svoj sopstveni osećaj. On me nikada nije prevario kada su moja deca u pitanju. Jer, ko ih oseća i poznaje bolje od mene?

 

Ima li nade za

“ONE STVARI”

nakon bebe?

Nekada sam i ja poznavala romantiku. I to odlično.

Poznavala sam one značajne poglede preko poluispijene čaše vina, skrivene u svetlosti sveća i odsjaju mesečine. Znala sam i za iznenadno letovanje u sred januara, otiske stopala u pesku, i večeri pod vedrim nebom uz sjaj zvezda. Znala sam i da dozvolim emocijama da me vode kroz zvuke gitare i pucketavi plamen iz kamina. Mnogo sam ja toga znala.

Nekada je romantika oslikavala sanjiva i nežna jutra, i šapatom ispunjene večeri.

Nekada, ali ne više.

Postali smo roditelji. I sve se promenilo. Baš sve. 

Sada je za mene romantika kada me, nakon uspavljivanja klinaca, sačeka spremljen sendvič i čaša hladnog piva.

Da li je to moralo biti tako? Ne znam ni sama. Ono što znam, je da mi ni ne smeta mnogo ova tranzicija. Zapravo, smatram to srećom. To što imam koga da uspavljujem, i to što ima ko da me iznenadi sa sendvičem. Sve je to sreća.

Ali, zapitam se ponekad, može li se, i na koji način, ponovo zapaliti onaj stari plamen?

Ima li nade za “one stvari” nakon održavanja trudnoće, porođaja, dojenja, i svega što ide u paketu uz bebu? 

Moj odgovor je da nade ima, i da se sve može postići, a evo i kako:

1. Dovoljno odmora i sna

 

Iako ovo zvuči potpuno nemoguće kada je novorođenče u pitanju, da bi uopšte bilo energije i interesovanja za “one stvari”, važno je biti dovoljno odmoran. Jer, koliko god da vam je potrebna akcija, san vam je sigurno potrebniji. I tu se priča završava. 

To je ono, kada se nakon napornog dana vaši pogledi susretnu, i u tom trenutku sa olakšanjem shvatate da i vaš partner želi da eskivira ekstazu. Ne zato što vas više ne želi, ni zato što vi ne želite njega. Već zato što nemate snage i energije ni za šta. Nijedno od vas dvoje.

Problem može nastati ukoliko partneri nisu podjednako obremenjeni. U tom slučaju, može doći do nedostatka podrške i razumevanja, kada je reč o tuđim potrebama i prioritetima.

Obično onaj koji je preko noći budan i angažovan, a zatim tokom dana ponovo budan i angažovan, na kraju dana, misli samo na krevet, ali ne u “onom” smislu.

Ukoliko je druga strana, igrom slučaja, nesrazmerno odmorna i zainteresovana za krevet, u ovom slučaju kao metaforu, stvara se uslov za potencijalne probleme i nerazumevanje. 

Zato je potrebno ravnomerno podeliti obaveze, kako bi svi bili jednako umorni, odnosno odmorni. To je, pre svega, način za izgradnju međusobnog razumevanja i podrške, kao i mogućnosti za “one stvari”.

2. Dobar osećaj u svojoj koži

 

Zahvaljujući transformacijama koje se događaju u trudnoći, tokom porođaja, i tokom dojenja, naše telo gubi svoj pređašnji oblik, i dobija novo lice. To obično nije naše najbolje lice, i često njime nismo zadovoljne.

Uz to dolazi i realnost koja nam poručuje da se ono staro telo verovatno nikada više neće vratiti. I ne mora.

Ovo novo telo, koliko god nesavršeno bilo, nosi na sebi znake materinstva. Samim tim, ono je mnogo dragocenije od pređašnjeg. 

Ali, svakako je potrebno dobro se osećati u svojoj koži i biti zadovoljan novim odrazom u ogledalu, jer ta vrsta samopouzdanja definitivno utiče na “one stvari”.

Kada se žena ne oseća privlačnom i lepom u svom telu, verovatno će svesno ili nesvesno izbegavati da ga pokazuje, naročito svom partneru, strahujući da mu ne postane odbojna, kao što je samoj sebi.

Ovde je najbolji lek otvoren dijalog sa partnerom. Iznenađujuće je koliko se muškarcima često dopadaju novonastale obline. Oni nas gledaju drugim očima. Očima koje obično ne vide ono što mi vidimo.

Naravno, tu je i sve ono što inače pomaže kod nadogradnje samopouzdanja: fizička aktivnost; uravnotežena ishrana; rekreacija; masaža ili različiti kozmetički tretmani. Vredi pokušati.

3. Beg od svakodnevice

Ima li nade za "one stvari" nakon bebe? lanawrites.com
Ima li nade za “one stvari” nakon bebe?

Sve što treba uraditi je pobeći. Bukvalno otići negde na dan, dva, na produženi vikend, ili bar produženo veče. Potpuno sami, samo vas dvoje.

Štos je u tome da se prisetite komunikacije koja isključuje pelene, bljuckanje, dojenje i flašice. Potrebno je i te teme ostaviti nekome na čuvanje, zajedno sa detetom. Nemojte ih poneti sa sobom. Nikako.

Pokušajte da posmatrate jedno drugo nezavisno od roditeljske uloge. Poimanje partnera samo kao “oca” ili “majke” nije poželjno.

Jer uloga roditelja definitivno nikoga ne navodi na blud. Realno, ni najmanje. 🙂

Jesam li u pravu?

Važno je da vas dvoje ponovo budete samo vas dvoje. Ali oni stari, bez bebe. Bar tokom svog bega.

Tako ćete pronaći vaš, pomalo zapostavljeni smisao za humor, zajedno sa zarđalim smislom za flert i zavođenje partnera.

Uz prijatan obrok, opuštenu komunikaciju neopterećenu roditeljstvom, i malo pozitivne atmosfere, eto vama onih starih varnica.

Nije ih tako teško pronaći. Teže je pronaći vreme za taj romantični beg od roditeljske realnosti,  i nekoga za bejbisiting, ali vredi se potruditi.

Barem ćete stvoriti neke samo vaše trenutke za pamćenje, zbog kojih ćete imati o čemu da maštate, do sledećeg bega. Nije loše.

4. Inovativnost i maštovitost

 

Kada dođe beba, teško je realizovati romantične večeri na stari način.

Zato nije loše večeri pretvoriti u neko drugo doba dana koje vam se čini pogodnijim.

Vaše veče može postati vaše jutro, onih retkih dana kada se probudite pre bebe. Može postati i vaše popodne, ukoliko vaši klinci praktikuju popodnevnu dremku. 

Koje god vam doba dana, i koji god vam kutak doma izgleda primamljivo i ostvarivo, treba ga iskoristiti, jer prilika je sve manje, a prepreka je sve više kako deca rastu.

Takođe, stare navike bi trebalo prilagoditi novim životnim okolnostima, i stvoriti nove navike, da ne kažem rituale.

Ne može se živeti od stare slave. A roditeljski životni stil se sasvim razlikuje od prethodnog koji ste imali. Zato, isto kao što ste sve segmente svog života promenili u odnosu na svoju novu ulogu, dobra je ideja to učiniti i kad su u pitanju “one stvari”. 

5.  Vreme za sebe = Vreme za vas

 

Znate i sami koliko pozitivno na vas utiče vreme koje poklonite sebi, svom hobiju, ili bilo čemu što volite. Postanete nekako ispunjeniji, opušteniji, osveženiji, srećniji, pa i orniji za stvaranje onih novih samo vaših uspomena, o kojima sam malo pre govorila. To važi i za vašeg partnera.

Takođe, samostalno vreme za sebe se može transformisati i u zajedničko vreme za vas.

Pronađite novi zajednički hobi bez bebe. Bilo da je to redovan odlazak u bioskop, pozorište, na koncert, samo vaše filmsko veče kod kuće, odlazak u restoran, druženje sa prijateljima, kurs plesa, kuvanja, ili nešto sasvim deseto.

Poenta je u tome da vas dvoje stvorite neku novu zajedničku rutinu bez bebe, koja će pored roditeljske uloge, doneti novinu i osveženje u vaš odnos. 

Takva aktivnost će vam pomoći da osetite dodatnu bliskost i međusobnu povezanost. U to sam sigurna.

Ima li nade za "one stvari" nakon bebe? lanawrites.com
Ima li nade za “one stvari” nakon bebe?

Zaključak

Kada dođe beba, nije lako ostati onaj isti stari par. Obično nove uloge roditelja postanu primarne u vašem odnosu.

Zato postanite novi par, koji će se voleti na novi način. 

Još potpuniji i snažniji. 

Baš zato što niste više sami. 

Baš zato što vas spaja najveća ljubav koja se može osetiti – ljubav prema vašem detetu. 

I baš zato što ste porodica. 

Naročito zbog toga. 

Srećno 😉

A kako “izbaciti” decu iz bračnog kreveta, pročitajte OVDE

Pin It