Tag

deca

Browsing

Manipulacija na 7 načina

Veoma je diskutabilno pitanje da li, u kom uzrastu, na koji način i koliko svesno deca manipulišu roditeljima.

Mišljenja su podeljena.

Jedni kažu da deca nemaju kapacitet da manipulišu sa predumišljajem, već da mi kao roditelji pogrešno tumačimo njihovu potrebu da sami dođu do određenog rešenja na svoj način, učenjem, sticanjem iskustva ili ispitivanjem postavljenih granica.

Drugi tvrde da je dečja manipulacija prisutna još od ranog uzrasta, i da počinje u drugoj godini.

Bez obzira na to ko je ovde u pravu, jedno je sigurno. Deca pokušavaju na razne načine da utiču na roditelje kako bi došla do svog cilja. Možemo to nazvati manipulacijom ili ne, ali oni definitivno znaju uporno da pronalaze nove načine koji im pomažu da “navedu vodu na svoju vodenicu”.

Sa druge strane, roditelji se često, svesno ili ne, priklanjaju manipulaciji, kako bi naveli dete na određenu radnju, nagovorili ga na nešto što ne želi, ili odgovorili od nečega.

Roditeljima je svakako lakše da manipulišu decom, i postavlja se pitanje koliko je to zapravo fer?

Bilo kako bilo, i deca i roditelji vrlo dobro znaju da zavrte jedni druge oko malog prsta. 

Evo kako to, i jedni i drugi, obično čine pomoću ovih 7 manipulativnih taktika:

1.   Moljakanje i dosađivanje

Deca:

Po sistemu “strpljenje se uvek isplati”, deca su u stanju da neumorno ponavljaju svoju želju, sve do njenog ispunjenja. 

Udovoljavanje nije najbolje rešenje. Dete na taj način zaključuje da je dosađivanje uspešan način za postizanje ciljeva, pa je u stanju da, na našu veliku žalost, ponavlja tu istu radnju svakog sledećeg puta.

Ali, pošto sam i ja samo obična mama, desilo mi se nebrojeno puta da posustanem, i kažem: “Evo, izvoli.”, samo da bih došla do vazduha.

A potom najčešće tešim sebe da će se dete tako, ustvari, naučiti upornosti. Ma da! 🙂

Roditelji:

I roditelji znaju da dosađuju svojoj deci, dok ona ne ispune njihova očekivanja, zahteve ili želje.

Ne znam zašto mi roditelji ovakvo ponašanje obično ne nazivamo manipulacijom, kad neodoljivo podseća na ono dečje moljakanje sa početka pasusa. Možda zbog naše dobre namere? A možda i dete ima dobru nameru?

Izgleda da sve drugačije deluje kada se uloge promene.

2.   Zastrašivanje

Deca:

Vikanje, bacakanje po podu, tantrumi, vređanje i etiketiranje vas kao lošeg roditelja, je ono što dobijate u ovoj rundi.

Što se mene tiče, u ovim slučajevima nema popuštanja, i ne sme da ga bude.

Jedno je kada dete upornošću postiže svoj cilj, a nešto sasvim drugo kada pokušava da ga ostvari agresivnom ponašanjem.

Roditeljska doslednost ovde pokazuje detetu da se agresijom ne dolazi do cilja.

Roditelji:

Vikanje, unošenje u lice, vređanje i nazivanje deteta ružnim epitetima: nije u redu kada su deca inicijatori ovakvog ponašanja, a još je gore kada tako nešto čine roditelji.

Ovde se agresija koristi radi postizanja određenog skrivenog cilja, kako bi dete, iz straha, pristalo. Mislim da je suvišno uopšte komentarisati koliko ovo nije fer.

Ovakvo ponašanje pokazuje nemoć roditelja da kontroliše svoje emocije i situaciju u kojoj se nalazi.

3.   Pretnje i ucenjivanje

Deca:

Uslovljavanje i pretnje roditeljima izjavama tipa: “Neću činiti ono što se od mene očekuje, ili učiniću nešto strašno, ukoliko ne popustiš!”

Pretnjama i ucenama takođe ne treba udovoljavati, jer imaju tendenciju da se pogoršaju vremenom.

Da biste poštedeli sebe i svoje živce, nikako im se ne pokoravajte. 

Roditelji:

Pretnje kažnjavanjem, batinama, i ucenjivanje nečim što je detetu važno, su deo ove taktike.

Tu je i krajnje nevina, ali neizostavna “ucena” koju svaki roditelj primenjuje: “Ako budeš dobro dete, dobićeš poklončić od Deda Mraza. Inače, nema poklona za tebe!”

Deca su spremna gotovo sve da učine da ne bi razočarala ovog simpatičnog dekicu, a roditelji to odlično koriste kako bi došli do ostvarenja svojih ciljeva. 🙂

Ko su veći majstori manipulacije: RODITELJI ili DECA? Photo by Shutterstock-LightField Studios lanawrites.com
Ko više manipuliše: RODITELJI ili DECA? Photo by Shutterstock-LightField Studios

4.  Emocionalno iznuđivanje 

Deca:

Svima nam je, pored zdravlja, najvažnija sreća naše dece. Zbog toga je izuzetno teško ostati imun na dečju tugu i patnju.

A deca, svojim tužnim suznim okicama, šmrcavim nosićima, plačom i dramatičnim predstavljanjem sopstvenih osećanja, vrlo često pokušavaju da manipulišu roditeljima, kako bi ispunila svoj cilj.

Izjave u kojima su oni žrtve emocionalne patnje, po sistemu “jadan ja“, kao što su: “Mene ovde Niko ne voli.”,  “Mene Niko ne razume.”, imaju zadatak da probude osećanje griže savesti, krivice, dužnosti, straha ili sažaljenja kod roditelja, i na taj način ih omekšaju, i privole.

Roditelji:

Ovde su roditelji ti koji, da bi ispunili svoju skrivenu nameru, pokušavaju da izazovu određene emocije kod dece kako bi ih dodatno motivisali da urade ono što ne žele.

Najbezbolniji primer je situacija u kojoj dete odbija da poljubi ili zagrli roditelja, a roditelj namenski napravi tužnu facu i simulira plakanje, ne bi li se dete predomislilo.

Roditelji tako koriste svoje “emocije”, za izazivanje osećanja griže savesti, krivice, dužnosti, i sažaljenja kod dece.

5. Odbacivanje

Deca:

Odbacivanje takođe spada u kategoriju emocionalnog iznuđivanja. Jedina razlika ovde je u nameri da se, umesto sažaljenja, izazove osećaj povređenosti i tuge kod roditelja.

Poruka je vrlo jasna i glasi: “Ako me ne voliš, ne volim ni ja tebe.” Odnosno, “Ako mi ne ispuniš ili ne dozvoliš ono što želim, neću te više voleti.”

Roditelji:

Verujem da je najveći strah koji dete može da ima, posebno u ranom detinjstvu, strah od roditeljskog odbacivanja.

Zato bi, po mom skromnom mišljenju, roditelj koji upražnjava ovaj metod, trebalo dobro da razmisli da li zaista vredi igrati ovakvu igru, šta njome dobija, i još važnije, šta je to što može izgubiti.

6.  Laskanje

Deca:

Meni lično je ovo jedna od najzabavnijih dečjih taktika, budući da je njihovo laskanje vrlo očigledno, a samim tim, i zabavno.

U ovu kategodiju spadaju izjave tipa: “Ti si najlepša/najbolja mama na svetu!”, i “Mama, vidi, sredili smo igračke!”, posle čega obično sledi: “Ne želim da jedem spanać!” ili “Vodi nas da skačemo na trambolini!”

Taktika je sledeća- laskanjem do pobede.

Reći će vam ono što smatraju da želite da čujete, i verovatno će vam tek nakon dobijenog osmeha, otkriti koja se zapravo namera krila iza tih sladunjavih reči.

Roditelji:

Mi kao roditelji smo itekako svesni da podilaženjem može mnogo dalje da se stigne, nego direktnom zabranom.

Jer, zabrana izaziva revolt, a laskanje spušta gard, i otvara mogućnost pregovorima,  dijalogu i dogovoru.

7.  Upotreba sile i batina

 Deca:

Fizički napad, udaranje roditelja, bacanje stvari, gađanje, razbijanje, guranje, štipanje, pljuvanje, ujedanje, sve to spada u ovu kategoriju.

Ono što je, čini mi se, još gora varijanta je da dete pokuša da povredi sebe bacakajući se, udarajući se po licu, lupajući glavom o pod ili u zid, ili čineći neke druge nemile stvari kako bi se roditelj pokorio.

Više je nego očigledno da ovde popuštanja nema.

Roditelji:

Batine koje dete dobija da bi poslušalo ili učinilo nešto što se od njega zahteva su uvek loš izbor.

Privoleti nekoga silom, tj. pesnicom je nemoguće. Možda će dete poslušati iz straha ili da bi sprečilo batine, ali duboko u njemu se javlja otpor, osećaj nemoći i patnja.

Upotreba sile nad detetom nikada nije dobra ideja. 

Zaključak:

Ko su veći majstori manipulacije: RODITELJI ili DECA? Photo by Shutterstock-LightField Studios lanawrites.com
Ko više manipuliše: RODITELJI ili DECA? Photo by Shutterstock-LightField Studios

I roditelji i deca se služe istim “manipulativnim” taktikama, bez obzira da li je zaista reč o manipulaciji ili o snalažljivosti i dovitljivosti.

U odnosu na spletkarenje i taktiziranje koje se povezuje sa manipulativnim ponašanjem, iskrenost, transparentnost i otvoreni dijalog su, bez sumnje, jedina prava stvar.

Ali opet, sigurna sam, da smo se svi mi, bar jednom, našli u nekoj od ovih 7 situacija, bilo kao deca, bilo kao roditelji. Takođe verujem da nije postojala neka loša namera u svemu tome. Možda manipulacija ne mora uvek da ima negativnu konotaciju. 

Jer, znam da svi mi ŽELIMO samo najbolje svojim mališanima.

Zato pažljivo birajmo sredstva, kojima ostvarujemo svoje ciljeve.

To je jedini pravi PUT do ostvarenja naše roditeljske težnje ka srećnom detetu.

I zato, dragi roditelji,

od srca želim da Vam taj PUT bude SREĆAN! 😉

Ako vas interesuje kako se postaje dobar roditelj, kliknite OVDE

10 jednostavnih saveta da lakše preživite odlazak u restoran sa vašim mališanima

              Iskrena da budem, dugo mi je trebalo da se opustim kada je u pitanju odlazak sa decom u restoran. I odlazak na kafu sa njima mi je predstavljao omanji stres, tako da je restoran bio za izbegavanje u širokom luku. Nemojte me pogrešno shvatiti, oni su jako dobri i poslušni, ali su deca. Neke stvari prosto nisu još za njih. I ne krivim ih, oni su mali, brzo im dosadi sedenje na jednom mestu bez aktivne animacije i privlačenja pažnje. Još ako ni mama ne obraća pažnju na njih, nego pokušava da ostvari komunikaciju sa nekim drugim, to je onda smak sveta, i ozbiljan razlog za ofanzivu.

I zato, da biste mogli barem malo da se skoncentrišete na svoje sagovornike, da se opustite i da uživate u obroku, preporučujem vam sledeće:

1. Izaberite pravi restoran

Ovo je uobičajena stvar i kada u restoran idete bez dece, ali ako vam i oni prave društvo, budite još izbirljiviji. Možda je dobra ideja da ne izaberete previše fancy restoran, kako vam ne bi bilo mnogo neprijatno ako su vaši mališani previše glasni. Treba povesti računa i o vrsti hrane, kako bi bili sigurni da će se na jelovniku naći nešto što deca vole. Moj predlog su restorani koji imaju dečiji jelovnik, ili neka još sigurnija varijanta, kao što je picerija, palačinkarnica ili poslastičarnica, ako idete negde da se zasladite.

2. Izaberite pravo vreme

Važno je da vaša deca budu odmorna, zdrava i ne previše gladna, jer su to najčešći razlozi za razdražljivo dečije ponašanje. Dakle, pustite ih da odrade svoju popodnevnu dremku i gricnu nešto pre nego krenete u restoran, ili odložite odlazak ako su prehlađeni. Ako ste eliminisali ove nuspojave, dete će biti boljeg raspoloženja, pa će samim tim i njemu i vama biti prijatnije.

3. Ponesite neku zanimaciju

Bilo u vidu omiljene igračkice, knjige, sveske i bojica, bojanke, autića, slagalice ili nečega sličnog. Dobro je imati unapred spremnu animaciju koja  će vam dobro doći dok čekate jelo. Verujem da ste već naučili da deca ne vole da čekaju. Zato im to čekanje ispunite aktivnošću koja im je zabavna.

4. Ponudite im da sami izaberu svoj obrok

Deca već u drugoj godini počinju da pokazuju želju da budu samostalni u mnogim stvarima, pa i kad je reč o donošenju odluka. Zato ih pustite da sami izaberu ono što bi želeli da probaju. Naravno, nećete ih pustiti da naruče nešto ljuto, previše začinjeno, ili ono za šta znate da im sigurno neće prijati. Odlazak u restoran može biti dobar način da probaju nešto novo, što još nisu probali, a što bi moglo da im se svidi.

5. Dajte im malo slobode

Nije realno očekivati od malog deteta da sve vreme sedi nečujno u stolici za vreme boravka u restoranu. Ako se unervozi, stavite ga u krilo ili prošetajte sa njim po restoranu. Mnogi restorani imaju zanimljivu dekoraciju, slike, fotografije, ili cveće koje mogu privući dečiju pažnju. A ukoliko prostor u kome ste ima deo za decu, ili baštu sa malim igralištem, onda će vam biti još jednostavnije.

6. Smislite nagradu za lepo ponašanje

To može biti bilo šta, jer deca vole igru i izazove. Ponudite im nešto kao nagradu ukoliko se budu lepo ponašali. Jeste da se lepo ponašanje podrazumeva i bez nagrade, ali nekada može biti dobra ideja podstaći ga i nagraditi na ovaj način. Ne mislim da treba da im kupujete igračke, već da im priuštite neku sitnicu koju biste im svakako priuštili. Na primer, ponudite im odlazak na sladoled, u parkić ili u luna-park, kokice na putu do kuće, ili bilo šta što znate da ih raduje, pa makar to da sami izaberu šta ćete im sutra spremiti za ručak ili da ćete im napraviti palačinke kad se vrate iz vrtića.

7. Izaberite pravo društvo

Ako u restoran idete sa bakom ili dekom, tetkom ili ujakom, ili bilo kojom osobom koju vaše dete prihvata i voli, onda će vam i boravak u restoranu biti opušteniji. Lepo je i kada za vašim stolom ima još dece, kako bi jedni drugima pravili društvo i zanimali se zajedno.

8. Objasnite deci šta da očekuju

Možete im pokazati kako je u restoranu, ako se kod kuće jedan dan igrate restorana. Dajte im “jelovnik” u kom ste zajedno nacrtali različita jela, date im mogućnost da izaberu šta žele, lepo im servirajte hranu, ponudite dezert, sipajte sokić ili vodu i donesite k’o bajagi račun kada završe. Malo pretvaranja i igre će im pokazati šta da očekuju, a  biće im i zanimljivije kada budu prepoznali sve to uživo u restoranu.

9. Ponesite dečiji pribor za jelo

Kako bi se dete osećalo komfornije, možete poneti njegov pribor za jelo, posebno escajg, ako ima svoj kod kuće. Takodje, ukoliko ima omiljenu šoljicu ili čašu, ponesite i nju. Ove sitnice će značiti vašem detetu. Učiniće da se oseća prijatnije. Neće mu biti nezgodno da jede sa kašikom ili viljuškom koja je prevelika za njega. I moći će lakše da pije iz svoje šolje ili čaše, nego iz neke velike staklene i teške čaše koja može i da ga povredi ako se slučajno razbije ili okrnji.

10.  Ne zaboravite na plan B koji je uvek tu…

A plan B je, da ako svih 9 navedenih tačaka ne uspeju, uvek možete izvaditi svoj mobilni telefon ili tablet. I pustiti detetu crtaće ili mu dati da odigra igricu. Ja lično izbegavam ovaj plan B. Ali nekada ume da posluži kada zagusti i kada druge stvari prestanu da imaju efekta. To je realnost.

I za kraj, želim vam prijatan boravak u restoranu sa vašom dečicom. Nadam se da će vam svima biti lepo i prijatno.

Uživajte, i pišite kako ste prošli.

Ukoliko odlazak u restoran ipak omane, evo kako da spasite dan, tako što ćete sami napraviti ukusne i brze grickalice.

Za recept kliknite OVDE

Pin It