Category

Lifestyle

Category

U jeku letnje sezone: 

MOGU LI SE RODITELJI ODMORITI NA GODIŠNJEM ODMORU?

Znate li one divne fotografije sa bilborda na kojima se reklamiraju turističke agencije?

One idilične porodične portrete sa plaže: svi nasmejani, roditelji se bezbrižno sunčaju ili dremkaju u hladu pod prelepom palmom, a mališani se igraju u pesku, ili razigrano zabavljaju u vodi.

Nemojte gajiti iluzije. To verovatno, ili bolje reći, sigurno, neće tako izgledati. Bar ne svakodnevno. Možda ćete i vi uspeti da uslikate nekoliko sličnih fotografija, ako imate sreće.

Ali daleko od toga da će vam svaki trenutak biti takav. Biće mnogo više onih potpuno drugačijih.

Pitanje “Da li odmor sa malom decom postoji?” je isto kao pitanje o postojanju Deda Mraza. Svako na njega odgovara na svoj način, u odnosu na to u šta želi da veruje, dok duboko u sebi svi znamo istinu.

Tako je i sa porodičnim letnjim odmorom. Želim da verujem da postoji, i svakoga leta mu se iznova radujem kao nekada Deda Mrazu. A onda, kada se nađem na željenoj destinaciji, više puta mi se dogodi da požellim da se vratim u mir svoga doma, jer sam iscrpljena. Skroz.

I zato, da se ne biste vratili sa odmora umorniji nego što ste krenuli, predlažem vam da pokušate sa nekim od sledećih taktika koje provereno pomažu:

1. Ne gajite prevelika očekivanja

Odmor kakav ste poznavali pre nego što ste postali roditelji, više ne postoji. Sa druge strane, to ne znači da nema načina da se zabavite i uživate. Potrebno je samo prihvatiti novonastalu situaciju i izvući ono najbolje iz nje.

Sećam se, na prvo letovanje sa našim prvencem sam ponela knjigu, naivno verujući da ću imati vremena da čituckam, dok se on zabavlja u pesku. Kakva iluzija. Knjigu nisam uspela ni da izvadim iz kofera, a da ne pričam o tome da sam se vratila kući možda čak i svetlijeg tena nego pre polaska.

Od tada sam zadovoljna  i ako uspem neometano da prelistam dnevnu štampu dok sam na moru.

Odmori su postali podređeni našim mališanima. I u skladu sa tim biramo destinaciju, način transporta i ishrane, kao i zabavni sadržaj. Najvažnije je da su njihove potrebe i čula zadovoljena, a mi ćemo lako, ako su oni nasmejani.

2. Držite se vaše ustaljene rutine koliko god je moguće

Ovo se pre svega odnosi na vaš svakodnevni tempo i navike, kao što je vreme buđenja, vreme odlaska na spavanje, popodnevne dremke, i ukoliko je to moguće, satnica obroka.

Iz iskustva vam mogu reći da, što je vaša rutina na moru približnija onoj koju imate kod kuće, imaćete lepše letovanje, sa odmornim, sitim i nasmejanim detetom. Kada im ukinete hranu i odmor na koji su navikli, kreće prava zabava.

Zato se držite svoje rutine, bolje ne čačkati mečku.

3. Izaberite smeštaj koji je blizu plaže ili na samoj plaži

Možda vam ovo ne deluje važno, ali verujte mi, itekako jeste. Nije zabavno u jednoj ruci nositi dete, a u drugoj ruci torbu, ustvari, pravilnije bi bilo reći torbekanju za plažu.

Da ne spominjem da vašoj jačoj polovini pritom klecaju kolena od težine i gabarita prtljaga koji je na njegovim plećima.

Jer, vama su zaista potrebni svi ti peškiri, pelene za kupanje, pampers, pavlovićeva, 3 različite kreme za sunčanje, voda, sokić, užina, voćkica, šeširići, rezervna garderoba i kupaći kostimi, i naravno, nezaobilazna 101 animacija za plažu u vidu plastične galanterije (kofice i lopatice) sa jedne, i asortimana na naduvavanje sa druge strane.

Ukoliko nosite kolica za decu sa sobom, biće vam svakako lakše. A ako ih niste poneli, onda ćete se navići da teglite gomilu stvari sa sobom, svakoga dana iznova i iznova, dok ne budete stesali figuru do savršenstva, ili kao u mom slučaju, do granice neuhranjenosti.

4. Naoružajte se strpljenjem

Naročito ako je u pitanju prvo letovanje sa detetom. Koliko god mu vi objašnjavali šta ga čeka, istina je da ni vi, a ni vaš mališan ne možete u potpunosti znati kakva će biti njegova reakcija kada prvi put vidi more. Nemojte se iznenaditi ukoliko u početku zbog straha odbije da uđe u vodu. Pesak i kamenčići ne bi trebalo da predstavljaju problem, osim ako nisu vreli.

Mogući su i problemi sa ishranom, ukoliko imate pansion sa organizovanim obrokom. Često su nepoznati mirisi i ukusi odbojni mališanima, pa treba biti fleksibilniji nego inače, kako bi dete barem nešto pojelo.

Takođe, promena kreveta, jastuka i same klime, kao i previše Sunca, slane ili hlorisane vode i ostalih dnevnih dešavanja mogu uticati na raspoloženje deteta, i prouzrokovati insomniju, učestala buđenja, razdražljivost i neraspoloženje.

5. Očekujte neočekivano

Ili u prevodu, budite spremni za sve moguće scenarije. Posebno one najgore.

Nemojte zaboraviti da uplatite putno zdravstveno osiguranje, i ponesite mini apoteku u vidu probiotika, rehidrina, sirupa na bazi paracetamola i sličnih potrebština. Nema većeg smora od bolesnog deteta na letovanju. Bili-videli, ne ponovilo se.

Obratite pažnju na bazene, prilaze vodi, klizave površine, utičnice za struju, staklena vrata, i ostale potencijalne opasnosti koje mogu izazvati različite nepoželjne incidente.

Neću ni govoriti o izbegavanju prejakog Sunca, redovnom mazanju i hidrataciji. To se podrazumeva.

6. Pametno se spakujte

Pomirite se sa tim da će prostor u koferu za vaš lični prtljag biti ograničen, veoma ograničen. Zato je odlična ideja prvo spakovati dečje stvari, a ono malo mesta koje preostane nakon što su sve njihove potrepštine spakovane, to je za vas. Pa navalite, raširite se koliko možete.

Pored svih preko potrebnih dečjih stvari, iluzije o velikom ličnom prtljagu samo za vas, mogu slobodno početi da blede.

Nekada sam i ja imala čitav kofer samo za sebe, a sada, pogotovo ako putujemo avionom, zadovoljavam se ostacima, tj. patrljcima prtljaga. Prioriteti se definitivno menjaju kada postanete mama, zar ne?

7. Stvorite uspomene za ceo život

I ako ste preopterećeni stvarima koje mogu krenuti naopako, zastanite na trenutak, duboko udahnite i pogledajte oko sebe.

Nalazite se na moru, okruženi onima koje najviše volite, svojom porodicom. Zato, dajte sebi oduška, jer, možda nećete uspeti ni da započnete knjigu koju ste poneli, ali ćete zato sigurno moći da sagradite nekoliko kula od peska koje će izmamiti osmeh na licu vaših klinaca. Moćićete da se prskate sa njima u plićaku do mile volje, i da ih pridržavate dok pokušavaju da zaplivaju bez šlaufa i rukavića. Verovatno će se u međuvremenu tu naći i neki sladoled, šećerna vuna, ukusan porodični obrok, zabavna šetnja duž obale mora i nezaobilazna beskrajna porodična fotografisanja.

Sve su to trenuci koji su vredni truda. Oni stvaraju uspomene za ceo život, kako vama, tako i vašim mališanima. Zato se potrudite da te uspomene budu najlepše moguće. Oni to zaslužuju.

Odmor iz snova kako preživeti letovanje sa decom
Odmor iz snova

8. Planirajte unapred

Definitivno planirajte unapred i ostavite dovoljno vremena za sve pripreme. Potrebno je vreme za pronalazak odgovarajućeg aranžmana, kupovinu, pakovanje, planiranje, i naravno, za samo putovanje.

Na put krenite ranije, jer znate i sami, sa decom ne ide baš uvek sve po planu. Obično se nekome u poslednjem trenutku ide u toalet, neko je baš tada žedan, pa se usput sasvim slučajno i polije vodom, neko je gladan, neko se svađa oko toga koga će mama ili tata prvog obuti, a neko protestuje jer ni ne želi da se obuje.

Zato, odvojite dovoljno vremena za sve, pogotovo na sam dan putovanja, kako biste na vreme stigli na svoj zakazani polazak, ili ako putujete sami, onda da biste stigli na svoje odredište.

9. Budite informisani i fleksibilni

Dobro prostudirajte destinaciju koju ste izabrali, naročito sve ono što bi vašoj porodici moglo biti interesantno. Nije isključeno da će vas iznenaditi hladnije, kišno ili previše vetrovito vreme, koje bi moglo onemogućiti boravak na plaži.

Proverite ima li u blizini neki zoološki vrt, akvarijum, stari grad, spomenik, muzej, vodeni park, zabavni park, nacionalni park ili izletište, zanimljiva pećina, ili bilo šta drugo što bi moglo da vas animira i učini vam boravak na moru zabavnijim i ispunjenijim.

Meni lično letnji odmor podrazumeva svakodnevni odlazak na plažu. Ali, ukoliko vremenske prilike, iznenadna prehlada ili bolest deteta to onemoguće, spremna sam da istražim i druge mogućnosti kako bih upotpunila naš odmor.

10. I za kraj, navucite osmeh na lice, i “odmorite se”

Najvažniji savet za porodični odmor je da ne zaboravite da ste na odmoru. Opustite se. Ne dozvolite da vas sitnice iznerviraju.

Odmor je beg iz svakodnevice koju živite kod kuće, na poslu, u gradu, u zgradi, bloku, na pijaci. To je odmor od lica koja svakodnevno srećete, od mesta u kome živite, i od svakodnevnih situacija koje vam dižu pritisak, a i kosu na glavi. Dopustite sebi da se svega toga malo uželite.

Posle odmora sa decom, povratak na posao delovaće kao pesma, kažem sada to u šali. Jer, iako nije lako, nije baš ni toliko teško sa njima. Važno je samo da ponesete svoj smisao za humor, i sve će biti dobro.

Jeste da ćete se sa odmora vratiti potpuno samleveni, željni kreveta i pravog odmora, ali zapravo, iako su vam tela iscrpljena, vaše srce ne može biti ispunjenije i zadovoljnije.

Upravo ste imali priliku da umesto odlaska na posao, provedete slobodno vreme na putovanju sa svojom porodicom. To je vredno svakog truda i napora. A činjenica da se na letovanje obično ide jednom godišnje, samo mu još više daje na značaju.

Zbog svega ovoga, nema više izgovora. Pravac more, i nađite način da se opustite i uživate. Znaćete da ste uspeli, ukoliko budete imali osećaj da biste voleli da ponovite letovanje, koliko odmah.

Dobro, ako ne baš odmah, onda čim se odmorite od odmora sa decom.

Srećan put!

A kako “izbaciti” decu iz bračnog kreveta saznajte OVDE

Preselite decu u dečju sobu bez muke

Gluvo je doba noći.

Šćućurena na samoj ivici kreveta, spavam dubokim snom, delimično prognana i potpuno zarobljena. Moja dva anđela se, kao po običaju, baškare u tom istom krevetu zauzimajući pozu petokrakih zvezda. Samo nekoliko centimetara me odvaja od granice koja bi mi poljuljala ravnotežu, i sunovratila me na pod. Ali kao svaka iskusna mama, koja je prepustila deci ogromnu većinu svoje postelje, i u snu uspevam uspešno da balansiram, kako ne bih pala.

Odjednom, kao grom iz vedra neba, iz sna me prenu jak šut u glavu. I to ne bilo kakav šut, već onaj zbog kog se u crtaćima vide sve zvezdice. 

Budim se u panici, i shvatam da me je to “pomilovala” noga moga petogodišnjaka. Od siline udarca mi bridi pola glave, ali ostajem mirna, da ne bih probudila usnule anđele. Majčinska samokontrola je prisutna, uprkos trenutnom osećaju zbog kog bih najradije počela da vrištim, a možda čak i da psujem, što mi nije baš svojstveno. Mada, i psovke su za ljude, ali ne i za mame. 

Dakle, to je to! Moje strpljenje je iščezlo. Mislim da je krajnje vreme da povratim svoju teritoriju i ponovo osvojim svoj krevet. Ovako više ne može! Ali kako ih “isterati”? Kako im objasniti da je vreme da pređu u svoju sobu i u svoje krevete bez mame? Da li je moguće uspeti u tome bez slomljenih srca, osećanja griže savesti i bez opšte nervoze u kući?

“Gde ima volje, ima i načina…”, bezuspešno pokušavam da okuražim samu sebe, kako bih zadržala odlučnost da sprovedem svoj plan u delo.

“Lakše reći-nego učiniti!”, nastavljam da  mudrujem i pametujem sama sebi dobro poznatim umotvorinama.

Još jedan iznenadni udarac u stomak mi samo pomaže da ostanem fokusirana na svoj plan.

Definitivno je dosta! Oni moraju napolje! Ali kako?

E pa ovako:

  1. Urediću dečju sobu onako kako bi oni želeli. Pustiću ih da izaberu svoj krevet, posteljinu, prekrivače, ćebad, zavese, police za knjige, ormariće i lampe. I jedno i drugo će imati svoj maleni kutak uređen po njihovim sopstvenim željama. Napraviću i deo za omiljene igračke. Nova soba će njihovim dečjim očima izgledati prosto neodoljivo. U toj meri da će sami poželeti da uđu unutra, nešto poput Ivice i Marice, samo bez zle veštice i kanibalizma, naravno.

  1. Počeću da forsiram igračke za spavanje. Neke nove “drugare” koji će ih grliti, pa samim tim i tešiti umesto mene u noćima koje dolaze. Biće to igračka koja je mekana i nežna, koja ne može da ih ubode ili na bilo koji drugi način povredi tokom noći. Biće to neko ko će im biti drug, ko će im se dopasti, i koga ćemo verovatno nositi sa nama i na buduća putovanja. Dakle, moram pronaći nešto malo, mobilno, plišano, i slatko. To bar ne bi trebalo da predstavlja problem.

  1. Zatim će uslediti otvoreni razgovor o mogućem preseljenju u novu dečju sobu. Iako trenutno mislim da je stvar došla do tačke posle koje nema nazad, sigurno neću forsirati nešto ukoliko primetim da moja deca nisu spremna na to. Važno mi je da čujem njihovo mišljenje i osetim da li je pravi trenutak za ofanzivu, ili je bolje stisnuti zube i sačekati još neko vreme. Eto, već sam omekšala. Nije mi dugo trebalo da popustim, moram ostati karakter!

  2. Pokušaću da im umaknem jednu noć, čisto da vidim kako će odreagovati. Uspavaću ih kao i obično, pa im se posle neću vratiti. Ostaviću otvorena vrata i prigušeno svetlo, kako ne bi bilo neke velike panike. Ujutro će me verovatno dozivati, pa ću doći kod njih, i započećemo dan kao i obično, jutarnjim maženjem i opuštenim razgovorom.

  3. Predložiću im da jednu noć “kampuju” u novoj sobi, čisto da vide kako se tamo spava, i da li se lepo sanja u njoj. Vrata će i ovog puta biti otvorena, i u svakom trenutku će moći da mi se pridruže, ako osete potrebu ili želju za tim. Ako ovaj test prođe kako treba, onda ću im sve češće to predlagati, dok ne postane novo usvojeno pravilo.

  4. Nastaviću sa večernjom rutinom na koju su navikli. Ustaljenim će se redosledom odvijati dobro poznati mali večernji rituali, i na kraju ću ih i uspavati na isti način. Jedina će razlika biti u tome što će svako imati svoj krevet, pa čak i mama. Ludilo!

  5. I za kraj, ono što je meni lično najteže… Svim ću se silama potruditi da ostanem uporna i dosledna u svom naumu da istrajem u ovoj odluci. Šalu na stranu, svesna sam da je zaista došlo vreme za odvajanje. Svi ćemo imati mirniji, pa samim tim i kvalitetniji san. Bićemo odmorniji, i boljeg jutarnjeg raspoloženja. Nećemo se takmičiti oko jorgana, ćebeta, prekrivača. Svako će imati svoj lični prostor za odmor, bez gurkanja, udaranja, šutiranja i naglog buđenja.

LANA WRITES Kako izbaciti decu iz bračnog kreveta
Kako “izbaciti” decu iz bračnog kreveta

Ono što me najviše brine je, da će ustvari meni najviše nedostajati to zajedničko spavanje. Sva ta maženja, grljenja, sve te slatke nežnosti i “muke”. A da ipak sačekam još neko vreme?

Više mi ni šut u glavu ne izgleda tako strašno.

Pažljivo prelazim rukom preko njihovih stomačića, proveravajući da li su pokriveni. Upućujem im nežan poljubac, i vraćam se u svoj tanani deo na samoj ivici kreveta.

Shvatam da ja, zapravo, najiskrenije uživam u ovom sadašnjem trenutku. Želim što bolje da ga zapamtim i sačuvam negde u sebi, kako bih mogla da mu se vratim jednog dana kada moji anđeli porastu. Onda, kada mi bude nedostajalo sve ovo. Kada ne bude nikoga ko bi mi “krao” ćebe i “lupao” po glavi. Onda kada budu veliki, nezavisni i kada im više ne budem potrebna. Bar ne u ovoj meri.

I zatim, zadovoljna i potpuno raznežena, ponovo tonem u san.

Laku noć!

 

A kako preživeti dečje razvojne faze, saznajte OVDE

Dečje razvojne faze iz ugla jedne obične mame

Jutros, nekoliko minuta pre pola šest, jedno maleno, pufnasto, nežno trogodišnje stopalo broj 25, neverovatnom snagom me je tresnulo po glavi.

“Zar je već vreme za buđenje?”, promrmljala sam više za sebe, dok je jedna petogodišnja ruka snažno povlačila roletnu na gore.

Sunčevi zraci su se poput oštrih sečiva zarili u moje usnule oči. Jedino me je majčinska ljubav zadržala da ne počnem da vičem: “Upomoć!”

Dakle, vreme je. Oni su tako odlučili, prema tome, tako će i biti.

Ne znam u kom se trenutku to zapravo dogodilo. Ta smena vlasti. Da li je to bilo već po rođenju našeg prvenca, ili nas je dokusurilo rođenje naše neukrotive princeze? I dok razmišljam o mogućem odgovoru na to pitanje, bezuspešno pokušavam da prekinem svađu oko toga ko će prvi da pere zubiće. Ista slika svakoga dana, naš neprekidni jutarnji deja vu mi se ponovo odvija pred očima.

Treba mi kafa, šteta što je ne pijem…

Kako smo naivni bili. Mislili smo da držimo sve konce u rukama, dok smo satima razgovarali o tome kakvi ćemo roditelji biti. Nismo imali pojma šta nas čeka, dok nas nije strefilo. Sve smo teme i mogućnosti do tančina pretresli, sa visine gledajući na druge roditelje koji su živeli u realnosti. A onda, po rođenju našeg prvenca, ista ta realnost je zakucala i na naša vrata. I dok smo se opasuljili, naš naslednik je preuzeo ulogu vođe, i počeo sa uvođenjem svog režima i svojih pravila.

I koliko god roditelji imali moć da oblikuju karakter i životni put svoje dece, istom merom i tek rođena deca unose promene u živote svojih roditelja. Prvenstveno mislim na mame, budući da su one, uglavnom, na prvoj liniji fronta.

Zato, drage mame, delim sa vama svoje iskustvo. U nadi da nisam jedina, da imam nekog ratnog druga među vama.

Potpuno laički ću nabrojati i opisati meni “omiljene” razvojne faze. Neke sam podelila na više segmenata, jer su previše slojevite, da ne kažem komplikovane. 

Ono što je dobro, je što gotovo svaki put kada pomislim da je to to, i da neću moći više da se nosim sa njima, one odjednom prestanu. Ali, naravno da postoji neka caka. Završenu fazu, uvek prati početak neke nove, uglavnom još zabavnije.

Prava uživancija, složićete se.

1. Samostalnost

Faza samostalnosti i omiljene mi rečenice: “Hoću sam(a)!”, najviše mi je podizala kosu na glavi, kada bi moji tada dvoipogodišnjaci insistirali da samostalno jedu supu. Em je vruće, em je tečno, em su skroz mokri, em je zima, em im sve iscuri iz kašike pre nego što dođe do usta, em ne pojedu ni “S” od supe, a njeni ostaci su svuda po njima i oko njih. Hiljadu “Em” i jedno veliko “Jaoj”. 

Tu je i samostalnost prilikom oblačenja, što inače nije problem, osim kada smo u žurbi, a obično, jesmo. Desilo se više puta, da moja princeza insistira da se obuče sama, a da to traje čitavu večnost. I onda kada najzad preuzmem stvar u svoje ruke, jer je već poslednji trenutak za pokret, ona demonstrativno svuče sve što sam joj sa mukom obukla, jer eto, hoće sama ispočetka. 

Ali opet, da ih nisam pustila da pokušaju, ne bi ni naučili. Trebalo je mnogo živaca, nekoliko prekornih pogleda zbog kašnjenja i puno papirnih ubrusa, ali je na kraju vredelo.

2. Negacija

Negacija je zapravo početak prethodno spomenute faze samostalnosti. Deca prvo nauče da kažu “Ne“, kao reč kojom pokušavaju da nametnu svoju volju. Na taj način izražavaju upravo svoju želju da butu samostalni, često bez neke preke potrebe, niti smisla. Njihovo “Ne” je, zapravo, vežbanje samostalnosti.

Zabava počinje kad neće da jede, neće da se obuče, neće napolje, neće kući, neće da spava, a ne vidi na oči, neće tamo, ni ovamo, a najviše neće, tj. najmanje hoće ono što je obavezno, ono što se mora. Kao na primer držanje za ruku prilikom prelaska ulice ili silaska niz veoma strme stepenice, vezivanje sigurnosnog pojasa u autu, ispiranje nosa i uzimanje lekova prilikom prehlade, inhalacija ni pod razno, a kupanje i pranje kose nikako ne dolazi u obzir, to je zabranjena zona. Uh!

Faza po faza mamu čeka Laza Lana Writes
Faza po faza – mamu čeka “Laza”

3. Strah

Možda nama ponekad deluju preuveličano, ali deci su njihovi strahovi itekako stvarni i strašni. Jedan od najvećih sa kojima sam se susrela je strah od malo pre spomenutog pranja kose. Mislila sam da moja deca nikada to neće prevazići. Njihovo zapomaganje prilikom pranja kose je zaista bilo jezivo slušati. Verujem da su naše komšije odlično upoznate sa ovom problematikom.

I onda me je, odjednom, kao grom iz vedra neba iznenadilo pitanje: “A kada ćemo da peremo kosu?”. Prvo sam mislila da je to trik pitanje, u smislu provere da li je pranje kose planirano za taj određeni dan. Moje zaprepašćenje kada sam čula da dete ustvari ima želju da pere kosu i da pravi frizure od sapunice “kao u crtaću”, bilo je neviđenih razmera. Mislila sam da to nikada neću doživeti. Hvala crtaćima! 

Bilo je strahova koji su znali i nas da uplaše. Kao što je krik u sred noći, ili tokom poslepodnevne dremke. U tim slučajevima nismo znali za sebe. Dešavalo bi se da nam se dete izvrišti, potom se razbudi, i onda se ni ne seća toga. Mi onako prestravljeni, a dete nas gleda otprilike: “Šta je ovima, šta su se prepali?”, kao da ništa nije bilo. Da li su to bili ružni snovi, strahovi, dečija mašta, nešto četvrto, ili po malo od svega toga, mogu vam samo reći da nije bilo ni malo zabavno. Ali je i to prošlo. Hvala nebesima!

Tu je i strah od odvajanja. Ono kada dete izgubi mamu ili tatu iz svog vidokruga, i onda nastane haos. Dete tada nema predstavu o tome da ćete se vi vratiti, da ustvari niste ni odlazili, već ste mu iza leđa ili u drugoj prostoriji. Njemu to izgleda kao smak sveta. To treba razumeti, ali i preživeti. Nije lako, ako niste srca kamenoga.

4. Ispitivanje granica

Ispitivanje granica je povezano sa fazom negacije. Dete ispituje granicu, i pokušava da je poljulja ili ojača. Ukoliko roditelj nije uporan i dosledan, granica će biti pomerena, a u nekim slučajevima, ne bi smela da bude. Desilo se i vama, sigurno, da nebrojeno puta kažete svom detetu da nešto ne sme ili ne može, a ono uporno pokušava da istera svoje. 

Ne znam šta je to između dece i utičnica, ali ima tu neka tajna veza, sigurna sam. Ne znam koliko sam puta rekla da to ne sme da se dira, sa sve objašnjenjem i razjašnjenjem, ali ne. Krajičkom oka bih uhvatila zabranjeno kretanje upravo ka utičnici.

I ne samo to, dete bi me gledalo u oči, sa blagim smeškom na usnama, i dalje približavajući svoju ručicu ka izvoru struje. U ovom konkretnom slučaju, kao i u mnogim drugim, ispitivanje granica kod mene ju je samo osnažilo. 

Ali bilo je i onih tvrđava koje su uspešno osvojene. Kao što je useljenje u moj krevet, i još par “sitnica”. Ali, nećemo sad o tome, takve “slabosti” mi ruše kredibilitet među drugim mamama koje ovo čitaju. 🙂 

5. Drama, napad besa ili popularno-tantrumi

I dalje mi nije sasvim jasna ova dečija potreba, odnosno faza. Imam utisak da se u njoj prepliće više razlličitih faktora, kao što je potreba za pažnjom, strah, tuga, bes, ljutnja, nerazumevanje trenutne situacije, nerazumevanje sopstvenih osećanja i nemogućnost definisanja pravih izvora trenutne nelagodnosti.

Lično mislim da je ovo poslednje presudno. Kada dete ne može da definiše pravi izvor svoje “negativne” emocije, dolazi do granice pucanja, i nastaje drama zbog neke potpuno nepovezane i nebitne stvari. Ako grešim, ispravite me, neću vam zameriti.

Dešavalo se da nastane drama zbog toga što sam im obukla “pogrešnu” majicu, što se istopio sladoled, što se završio crtać, što se u crtaću nije dogodilo ono što su očekivali ili želeli da vide, što je vreme za spavanje, što se ide ili ne ide napolje, što pada ili ne pada kiša, što je ponedeljak a ne utorak,  i slično.

Uglavnom sam uspevala da dođem do stvarnog razloga i okidača za neraspoloženje rezultirano dramom nad dramama. I to su obično bili umor, glad, strah od nepoznatog, nerealna očekivanja, tuga ili ljutnja zbog nečeg desetog, kao što je zakazani odlazak kod doktora, ručak koji nije na listi najomiljenijih, ili polazak u vrtić.

Ko preživi-pričaće.

6. Plač

Ova faza je manje burna od prethodne, ali je podjednako opterećujuća za roditelje.

Plač zbog svega i svačega, i kad treba, a pogotovo ničim izazvan. Javlja se u svako doba dana i u svakoj mogućoj situaciji. Da li je to jer je mleko vruće ili hladno, jer je mama detetu dala “pogrešnu” kašiku, jer nije bilo golubova za kojima bi jurili u parku, ili zbog toga što nismo uspeli da uhvatimo leptira.

Koji god razlog bio u pitanju, sigurno je samo to da se radi “o pitanju života i smrti“.

Plač je obično toliko tužan i iscrpljujući, da se pretvara u tanušni jecaj sa uzdasima od kojih vas duša zaboli. Kažu mi: “Ignoriši, to je samo faza.” Ali ne znam koliko će tih faza mamino srce moći da izdrži, a da pritom ne završi na posmatranju.

Pitam se, pitam…

7. Ljubomora ili rivalitet

Dečija ljubomora i rivalitet među batama i sekama je nezaobilazna tema, i vraća nas na početak ovog teksta. Ne znam zašto je važno ko će prvi oprati zubiće, ko će se prvi obući, ko će prvi otvoriti vrata, ili dobiti slatkiš posle ručka.

Možda ja ne znam, ali oni znaju, jer se takmiče i porede u svemu. Čak i u onim stvarima u kojima poređenje nije moguće, budući da nisu istog uzrasta, pa je prednost, samim tim, rezervisana za starijeg.

Da ne spominjem reakcije kada se mama malo opusti pa, “previše” pohvali jedno dete, zaboravljajući na osećanja drugog. Jedno vreme nisam uopšte smela da pohvalim jedno bez pravdanja onom drugom, iskreno se trudeći da objasnim njihovim glavicama zašto nekoga hvalim, a onog drugog ne. Da to nema veze sa ljubavlju, već sa zaslugom.

Uglavnom su me samo belo gledali. 

Zaključak

Faza po faza - mamu čeka "Laza"
Faza po faza – mamu čeka “Laza”

Nekada se i mi roditelji previše trudimo, zahtevamo, nerviramo i očekujemo, zaboravljajući da su oni ipak samo deca.

Da smo i mi bili deca.

Da je sve to deo odrastanja, i da smo svi to prošli. Neko na ovaj, neko na onaj način.

Zaboravimo da oni mnoge stvari ne razumeju. Zaboravimo da ni mi nismo razumeli kada smo bili njihovog uzrasta.

Mislimo da nam nešto rade namerno, ali to rade samo zato što su deca, i ne znaju drugačije. 

Mi smo tu da im pomognemo, da ih naučimo i usmerimo.

A kada mislimo da smo izmanipulisani, verovatno i jesmo, jer oni i pored toga što su deca, već od prvog dana vrlo dobro znaju kako da nas vrte oko malog prsta. I neka nas vrte, kad su naši. Bez njih život više ne bi imao smisla. Srećni su oni koji imaju svoje malene dirigente. 

Živi nam, i zdravi bili, svi do jednog!

A vi mame, držite se, sve će to jednog dana proći,

pa će nam onda nedostajati,

u to sam sigurna… 🙂

Podelite sa mnom svoja iskustva u komentarima, volela bih da čujem koje su vaše omiljene razvojne faze!

A kako se izboriti sa materinstvom i fakultetom u isto vreme, pročitajte OVDE

Kako izgleda kada ne ide sve po redu, iz mog ličnog ugla

Uobičajeno je da se, kada studentkinja ostane u drugom stanju, sredina naprasno oprašta od njene diplome.

“Trebalo je prvo da diplomira, pa da rađa decu, sad nema ništa od fakulteta.”, samo je jedna blaga verzija komentara koji će direktno ili indirektno biti upućeni trudnici koja studira ili mladoj mami.

Ovaj post je napisan sa namerom da sruši takve ili slične predrasude i da ohrabri trudnice i mame da, uz dobru organizaciju, malo odricanja i discipline, može da se stigne do cilja. Poznajem nekoliko fenomenalnih osoba koje su diplomirale, magistrirale, a neke i doktorirale sa sve trudničkim stomacima, i malim bebama.

Neverovatno je kako trudnoća sama po sebi motiviše, i pruža snagu i volju za radom i ličnim prosperitetom. To je zaista jedno blagosloveno stanje.

Moja priča

Eto, kod mene je sve išlo nekako naopako, tj. nekim svojim redosledom koji nije uobičajen i društveno okarakterisan kao pravi put. Možda nije pravi, ali to je moj put, i ne bih ga menjala. 

Po upisu apsolventskog staža, negde sa 23 godine, dobila sam priliku da postanem stjuardesa. (Ukoliko vas interesuje kako postati stjuardesa, kliknite OVDE) Tada sam se preselila na Bliski istok, i započela samostalni život i svoj radni staž, bez završenog fakulteta, sram me bilo. 

Tamo sam, uporedo sa poslom, pohađala program jednog engleskog univerziteta, ali ta diploma nije ekvivalentna diplomi fakulteta. 

Po povratku u Beograd, ponovo sam se zaposlila kao stjuardesa, a zatim se i udala. Posle nekog vremena, dobila sam jedno, pa nedugo zatim drugo dete, i dalje bez diplome. E tu su, verujem, svi digli ruke od mog fakulteta, sram me bilo da me sram bilo.

I onda, kada je moje mlađe dete imalo godinu dana, setila sam se da bih mogla da se vratim na fakultet posle 15 godina, i dobijem diplomu za koju sam godinama ranije vredno radila. Ovoj odluci je doprinela činjenica da su tog leta stigle pretnje od strane rektorata. Rečeno je da je “večitim studentima” dozvoljeno da diplomiraju do kraja tekuće školske godine, inače će zauvek izgubiti pravo na nastavak i završetak studija.

U prevodu, imala sam 3 meseca da spremim i položim 3 najteža ispita na fakultetu. Malo je reći da sam studirala arapski jezik koji sam jedva koristila tih 15 godina. Odakle početi posle tako duge pauze? Mislim da me panika uhvatila u momentu.

Ali nisam bila spremna da uzalud bacim četiri godine vrednog rada. Zato sam počela da učim kao nikada pre, i diplomirala u roku od 3 meseca.

Motivacija

Dakle, najvažnija je MOTIVACIJA. Kada ste motivisani, kao da dobijete natprirodne moći. Spoznate neku unutrašnju snagu za koju verovatno niste ni znali da postoji. Sada kada pogledam unazad, tog leta sam ja, sa dvoje male dece, koja pritom nisu išla u vrtić, i mužem sa punim radnim vremenom, rešila da se upustim u, naizgled, nemoguću misiju.

Ono što je mene lično motivisalo, pored diplome, je to što sam htela da budem uzor svojoj deci. Htela sam da im, svojim ličnim primerom, pokažem da uvek treba dovršiti započeto, tj. nikada ne treba odustati, da nikada nije kasno, i da se upornost i rad isplate.

Bilo da vas motiviše želja za znanjem, želja za sticanjem zvanja, želja za što bržim zaposlenjem, ili nešto deseto, važno je imati pravi motiv. On će vas pokrenuti i nećete se zaustaviti dok ne stignete do cilja.

Organizacija

Sledeća po važnosti je ORGANIZACIJA.

Ne mogu reći da mi je bilo lako. Daleko od toga.

Najveći problem mi je predstavljala briga o deci. Za njih sam morala da nađem vreme. Na njihove potrebe se moralo odgovoriti. Oni nisu smeli da osete da mama nema vremena za njih, da je mama umorna, rasejana, da je mama konstantno pod stresom i pritiskom, i da se preslišava u sebi dok im peva uspavanku.

A dok je mama provodila vreme uz knjigu, morala se naći adekvatna zamena, uz koju su deca u potpunosti zbrinuta. Budući da nisu išli u vrtić, to su pre svega bili baka i deka, i naravno tata, onoliko koliko su mu poslovne obaveze dozvoljavale.

Posvećenost

Uz dobru organizaciju, važna je i POSVEĆENOST.

Neprestano mi je visilo nad glavom da imam ograničen rok, da nemam vremena za gubljenje, da moram da položim sva 3 ispita iz prvog pokušaja, jer ne postoji prilika za popravni. Zbog toga sam svaki slobodan trenutak, kada deca spavaju, dok ih čuva baka, ili noću kada sve oko mene već uveliko sanja, koristila za učenje, prevođenje, vežbanje gramatike, i sve što uz to ide.

U trenucima kada sam bila suviše umorna da bih zapamtila bilo šta, uzimala sam lektiru, tj. čitala sam dela koja su bila obavezna za polaganje ispita iz književnosti. I tako svaki dan, 3 meseca za redom.

Posvećenost definitivno donosi rezultate.

Podrška

Ništa manje bitna nije ni PODRŠKA i RAZUMEVANJE okoline, porodice, partnera, svih onih koji su vam bliski i čije mišljenje cenite. Mojim najbližima nije bilo lako, ali se ni jednog trenutka nisu žalili. U šali često kažem da diploma koju sam stekla nije samo moja, već da smo svi zajedno diplomirali, jer smo svi na ovaj ili onaj način osetili teret studija.

Nedostatak podrške bi mogao negativno da utiče na studiranje, budući da bi se, na taj način, podigao nivo stresa i nervoze, koji nepovoljno utiču na proces učenja. Zato, ako ste bliski sa (budućom) mamom -studentkinjom, ponudite joj pomoć, razgovarajte sa njom, ohrabrite je i dajte joj podstreh kako bi, sa što manje negativnih osećanja došla do svoje diplome. Proces učenja je sam po sebi ponekad stresan i opterećujući, i poželjno je ta osećanja eliminisati podrškom i razumevanjem.

Razonoda

Na kraju bih spomenula i RAZONODU, kao važan faktor koji će vas dovesti do diplome. Razonoda u smislu odmora, relaksacije, opuštanja. Ona će vam omogućiti da se oslobodite stresa i pritiska. Pomoćiće vam da “napunite baterije” i skupite snagu za novu turu rada. Bilo da vas opušta šetnja u prirodi, odlazak na masažu, jogu, dobar film, ili razgovor sa dragom osobom, biće vam potrebno da, sa vremena na vreme, obezbedite vreme za sebe. Tako ćete imati dovoljno elana za nastavak priče.

Niko ne može neprestano samo da radi. Svima nam je potreban odmor i opuštanje. Slobodno odvojite malo vremena za sebe i biće vam lakše da ponovo krenete punom parom.

I zato drage trudnice i mlade mame, ne slušajte zlurade komentare i tuđa predviđanja. Vaša diploma zavisi samo i jedino od vas, i vašeg rada. Ne zavisi od vašeg deteta ili vaše trudnoće, a još manje od toga šta okolina misli o vama.

Ako vam neko kaže da vi to ne možete, iskoristite tu konstataciju kao motiv da dokažete suprotno. Vi to možete. Sve što vam je neophodno vi već posedujete, možda vam je potrebno samo malo podstreha da to nešto i pronađete. 

Samo napred (buduće) mame, želim vam svu sreću!

Lana

Have you ever felt down, depressed, not keen on yourself? I did. I guess, everybody did. My life wasn’t always going in the right direction. I had a lot of ups and downs, and I experienced some difficult time on my own.

I understand how it feels when your wishes, dreams, hopes, plans, and needs suddenly vanish and you just feel lost and helpless. Each and every person has their own sad story to tell. Maybe I will write mine one day, but today I am willing to write about how to overcome difficult moments and instantly boost your self-esteem in 5 easy steps.

Lana Writes Self Esteem Booster
Lana Writes –Treat Yourself Right
  1. Take care of your physical appearance

I understand that when you are feeling low you hardly even think of your physical appearance, but believe me, it has an enormous impact on your self-esteem. So take some time for yourself. And do whatever makes you happy on your good days. Take a bath, wash your hair, do your nails, put some makeup on, dress up, put on the perfume. When you make just a little effort, I am positive that you will instantly feel better about yourself when you look in the mirror.

  1. Clean up your living space

I know. You are probably thinking that my advises are lame, but I know that you will feel a little bit better if you clean your living space. When I am feeling low, usually I look like that too, and I would rather not to mention how my apartment looks like. It’s a disaster. But then, if I make a little effort and clean up my mess, I will look across my living area, and I will see the comfortable and cozy place, that gives much positive vibe than the previous jungle area.

  1. Do yoga, meditation or any type of sport

I guess it’s more than obvious why I listed these things. While yoga and meditation have the power to take us to a quiet and self-centered peaceful place, doing sports releases endorphin that is known as a hormone of happiness, and it makes us feel better and gives us a release. Also, if you are not into sports, you might just go for a walk around your neighborhood, and you will feel less tense. Any type of physical activity gives us a stress release and makes us calm.

  1. Share your feelings with a person that understands you

From my experience, this one was always the most difficult of all other things, since I am a very private person. It is extremely difficult for me to open up to other person and to share my personal feelings, especially when it comes to insecurity, lack of self-esteem or any emotional breakdown. But I often force myself to leave my comfort zone and to share what is bothering me with someone else. And when I do so, I always feel better, even if that person is just a listener. Also, you never know, maybe your friend, partner, coworker or a family member may help you see your problem from a different angle, and propose a possible solution. Things are never just black or white, but sometimes it’s impossible to find other shades on your own, without someone’s help.

  1. Think of all the great things that you achieved and write them down

This one may sound silly, but it actually really helps feeling better about yourself. People usually see only their flaws, bad choices, problems and downsides of their lives when they are feeling blue. They tend to forget all the amazing things that they have achieved through their lives and concentrate only on the bad ones. Therefore, it is important not to forget success, achievements, solved problems and good relationships from your lives. This being said, take your journal or just a piece of paper, and write down a list of all the things that you did well in your life. I am sure that every person has something to write down on this topic. Afterwards, it will make you feel better to read the list and to keep it, just in case you forget how amazing you are again one day.

Take care.

Love,

Lana

You can find out more about me by clicking HERE

Zdravo svima!

Drago mi je da ste pronašli svoj virtualni put do mene.

Ja sam Lana,  mama entuzijasta i neko ko se trudi da sagleda  život sa pozitivne strane. Večiti sanjar i romantik, koji ume da se pretvori u namćor babu, po potrebi ili zasluzi. Kako se kome više dopada.

 Skoro čitavu deceniju sam radila kao stjuardesa. Zahvaljujući tome sam maksimalno proširila svoje vidike u vezi sa ljudima, dalekim zemljama i njihovim kulturama. Ujedno sam izgubila i mnogo živaca, ali o tome možda drugom prilikom.

Onda sam postala mama, i moja dva anđela su postala moj život. U njemu nije više bilo mesta za daleka putovanja, duga odsustva od kuće, i noćne smene. Zapravo, izraz “noćna smena” je dobio svoj novi smisao. Mame znaju o čemu govorim.

Tada sam odlučila da budem full time mama kako bih sa svojim klincima provela njihove prve i najosetljivije godine. Nikada nisam zažalila zbog ove odluke, i vrlo sam zahvalna što sam bila u mogućnosti da je donesem. Vreme provedeno sa njima u najmlađem uzrastu je neprocenjivo, oplemenilo me je i obogatilo u svakom smislu. Povremeno me dovodi i do ludila, a sve to ide u rok službe.

A onda negde između pelena, prohodavanja, noša, i ostalih razvojnih faza koje testiraju granicu izdržljivosti i pucanja svake mame, shvatila sam da sam ispunjavajući potrebe svoje porodice, nekako počela da zapostavljam svoje lične potrebe. I počela sam da se pitam kako to da promenim. Hm.

Ne bih želela da me pogrešno razumete. Obožavam ulogu mame, samo želim da napravim ravnotežu u svom životu, i stvorim malo više mesta za samu sebe.

Potrebno mi je da se izrazim i postojim kroz majčinstvo, ali i van tog konteksta, takođe.

Zvuči poznato?

Lana Writes O meni
Lana Writes

O blogu

I upravo se iz te potrebe za kreativnim izražavanjem rodila ideja o pisanju bloga kao svojevrsnog izleta van svakodnevne rutine koja ume da smori, i to opasno. Pisanje je postalo pozitivna terapija koja pruža onaj delić koji nedostaje mojoj slagalici. Jej!

Inspiriše me sama pomisao da će moje reči pronaći put do onih koji su u sličnoj situaciji i koji će se prepoznati u ovim redovima. Želim da podelim svoj svet sa njima i da ih na taj način motivišem da i sami naprave korak ka pozitivnoj promeni u svom životu, kako bi se osećali ispunjenije, srećnije i kako bi ostvarili svoje potencijale i svoje nedosanjane snove.

Evo, u mom slučaju, blog i jeste korak ka ispunjenju mog sna, budući da sam se tokom studija zaljubila u pisanje radeći honorarno u gradskoj rubrici jednog dnevnog lista. Ali život je imao drugačiji plan za mene. Zato sada  sama uzimam stvar u svoje ruke radeći ono što sam oduvek želela. Stvaram mesto gde će živeti moje misli i reči, i koje će, biti zanimljivo, zabavno i  korisno onima koji ga budu posećivali.

U ovom blogu možete očekivati tekstove vezane za različite teme povezane sa mojim životnim stilom. To su roditeljstvo i deca,  putovanja, zanimljivi recepti, preporuke za knjige, filmove i pozorišne predstave. Možete pronaći i mnoštvo jednostavnih i korisnih saveta koji su tu da olakšaju svakodnevni život i učine ga jednostavnijim.

Takođe, želim da podelim sa vama svaki svoj blogerski korak, ili bolje reći svoje blogersko prohodavanje, budući da sam apsolutni početnik. Svakim novim korakom stičem nova znanja i veštine, koje vam mogu biti korisne.

Ovde će biti mesta i za vas koji volite da pišete i želite da oformite svoj blog, ali iz nekog razloga do toga još niste došli.

Kao i za vas koji već imate blog, a potrebna vam je dodatna promocija. Jednom mesečno objavljivaću “Gostujući tekst” kako bih vam pomogla da promovišete svoje ideje i realizujete svoje zamisli.

Naravno, podrazumeva se da su vaši tekstovi usklađeni sa tematikom ovog bloga.

Ukoliko ste se pronašli u ovim rečima, ili razmišljate na sličan način, više ste nego dobrodošli da me pratite na ovom blogerskom putu. Tako što ćete čitati objavljene tekstove, ili ćete se uključiti svojim komentarima, sugestijama, idejama, pitanjima ili željom za zajedničkom saradnjom.

Sada se opustite i uživajte u ovom putovanju.

Lana

Malo više o meni možete saznati u OVOM TEKSTU

Ili klikom na LINK ZA INTERVJU koji sam dala za MAGAZIN TOPLIČANKA

10 jednostavnih saveta da lakše preživite odlazak u restoran sa vašim mališanima

              Iskrena da budem, dugo mi je trebalo da se opustim kada je u pitanju odlazak sa decom u restoran. I odlazak na kafu sa njima mi je predstavljao omanji stres, tako da je restoran bio za izbegavanje u širokom luku. Nemojte me pogrešno shvatiti, oni su jako dobri i poslušni, ali su deca. Neke stvari prosto nisu još za njih. I ne krivim ih, oni su mali, brzo im dosadi sedenje na jednom mestu bez aktivne animacije i privlačenja pažnje. Još ako ni mama ne obraća pažnju na njih, nego pokušava da ostvari komunikaciju sa nekim drugim, to je onda smak sveta, i ozbiljan razlog za ofanzivu.

I zato, da biste mogli barem malo da se skoncentrišete na svoje sagovornike, da se opustite i da uživate u obroku, preporučujem vam sledeće:

1. Izaberite pravi restoran

Ovo je uobičajena stvar i kada u restoran idete bez dece, ali ako vam i oni prave društvo, budite još izbirljiviji. Možda je dobra ideja da ne izaberete previše fancy restoran, kako vam ne bi bilo mnogo neprijatno ako su vaši mališani previše glasni. Treba povesti računa i o vrsti hrane, kako bi bili sigurni da će se na jelovniku naći nešto što deca vole. Moj predlog su restorani koji imaju dečiji jelovnik, ili neka još sigurnija varijanta, kao što je picerija, palačinkarnica ili poslastičarnica, ako idete negde da se zasladite.

2. Izaberite pravo vreme

Važno je da vaša deca budu odmorna, zdrava i ne previše gladna, jer su to najčešći razlozi za razdražljivo dečije ponašanje. Dakle, pustite ih da odrade svoju popodnevnu dremku i gricnu nešto pre nego krenete u restoran, ili odložite odlazak ako su prehlađeni. Ako ste eliminisali ove nuspojave, dete će biti boljeg raspoloženja, pa će samim tim i njemu i vama biti prijatnije.

3. Ponesite neku zanimaciju

Bilo u vidu omiljene igračkice, knjige, sveske i bojica, bojanke, autića, slagalice ili nečega sličnog. Dobro je imati unapred spremnu animaciju koja  će vam dobro doći dok čekate jelo. Verujem da ste već naučili da deca ne vole da čekaju. Zato im to čekanje ispunite aktivnošću koja im je zabavna.

4. Ponudite im da sami izaberu svoj obrok

Deca već u drugoj godini počinju da pokazuju želju da budu samostalni u mnogim stvarima, pa i kad je reč o donošenju odluka. Zato ih pustite da sami izaberu ono što bi želeli da probaju. Naravno, nećete ih pustiti da naruče nešto ljuto, previše začinjeno, ili ono za šta znate da im sigurno neće prijati. Odlazak u restoran može biti dobar način da probaju nešto novo, što još nisu probali, a što bi moglo da im se svidi.

5. Dajte im malo slobode

Nije realno očekivati od malog deteta da sve vreme sedi nečujno u stolici za vreme boravka u restoranu. Ako se unervozi, stavite ga u krilo ili prošetajte sa njim po restoranu. Mnogi restorani imaju zanimljivu dekoraciju, slike, fotografije, ili cveće koje mogu privući dečiju pažnju. A ukoliko prostor u kome ste ima deo za decu, ili baštu sa malim igralištem, onda će vam biti još jednostavnije.

6. Smislite nagradu za lepo ponašanje

To može biti bilo šta, jer deca vole igru i izazove. Ponudite im nešto kao nagradu ukoliko se budu lepo ponašali. Jeste da se lepo ponašanje podrazumeva i bez nagrade, ali nekada može biti dobra ideja podstaći ga i nagraditi na ovaj način. Ne mislim da treba da im kupujete igračke, već da im priuštite neku sitnicu koju biste im svakako priuštili. Na primer, ponudite im odlazak na sladoled, u parkić ili u luna-park, kokice na putu do kuće, ili bilo šta što znate da ih raduje, pa makar to da sami izaberu šta ćete im sutra spremiti za ručak ili da ćete im napraviti palačinke kad se vrate iz vrtića.

7. Izaberite pravo društvo

Ako u restoran idete sa bakom ili dekom, tetkom ili ujakom, ili bilo kojom osobom koju vaše dete prihvata i voli, onda će vam i boravak u restoranu biti opušteniji. Lepo je i kada za vašim stolom ima još dece, kako bi jedni drugima pravili društvo i zanimali se zajedno.

8. Objasnite deci šta da očekuju

Možete im pokazati kako je u restoranu, ako se kod kuće jedan dan igrate restorana. Dajte im “jelovnik” u kom ste zajedno nacrtali različita jela, date im mogućnost da izaberu šta žele, lepo im servirajte hranu, ponudite dezert, sipajte sokić ili vodu i donesite k’o bajagi račun kada završe. Malo pretvaranja i igre će im pokazati šta da očekuju, a  biće im i zanimljivije kada budu prepoznali sve to uživo u restoranu.

9. Ponesite dečiji pribor za jelo

Kako bi se dete osećalo komfornije, možete poneti njegov pribor za jelo, posebno escajg, ako ima svoj kod kuće. Takodje, ukoliko ima omiljenu šoljicu ili čašu, ponesite i nju. Ove sitnice će značiti vašem detetu. Učiniće da se oseća prijatnije. Neće mu biti nezgodno da jede sa kašikom ili viljuškom koja je prevelika za njega. I moći će lakše da pije iz svoje šolje ili čaše, nego iz neke velike staklene i teške čaše koja može i da ga povredi ako se slučajno razbije ili okrnji.

10.  Ne zaboravite na plan B koji je uvek tu…

A plan B je, da ako svih 9 navedenih tačaka ne uspeju, uvek možete izvaditi svoj mobilni telefon ili tablet. I pustiti detetu crtaće ili mu dati da odigra igricu. Ja lično izbegavam ovaj plan B. Ali nekada ume da posluži kada zagusti i kada druge stvari prestanu da imaju efekta. To je realnost.

I za kraj, želim vam prijatan boravak u restoranu sa vašom dečicom. Nadam se da će vam svima biti lepo i prijatno.

Uživajte, i pišite kako ste prošli.

Ukoliko odlazak u restoran ipak omane, evo kako da spasite dan, tako što ćete sami napraviti ukusne i brze grickalice.

Za recept kliknite OVDE

 

 

First of all, I have to say it was extremely difficult for me to make this top 10 categorization since at least 5 movies from the list deserve the 1st place.

It doesn’t matter wether you planned a nice quiet evening at home with your partner, friends, or alone. If you spice it up with one of these French comedy movies, you will have a laugh of your life, that’s for sure.

Therefore, do not bother too much with the numbers, just grab some tasty snacks, press play, and enjoy!

1. Serial (Bad) Weddings / Qu’est-ce qu’on a fait au Bon Dieu? (2014)

 

Serial Bad Weddings

This movie is about a couple who has 4 beautiful daughters. The story starts when the youngest one is about to introduce her future fiancé to them.

2. Alibi.com (2017)

Alibi.com

The name Alibi.com belongs to a company that helps  its clients living  their secret lives. The problems start when the lead male character meets a girl and falls in love.

3. Babysitting (2014)

Babysitting

This is a hilarious comedy about a young employee that has to babysit a general manager’s  kid.

4. Babysitting 2 / All Gone South (2015)

Babysitting 2

This movie gathers lead characters from the first part (Babysitting 1). They all travel together to Brasil, where they are about to experience the biggest adventure ever.

5. Priceless / Hores de Prix (2006)

Priceless

This is a romantic comedy about a beautiful gold digger who falls in love with a waiter.

6. Love is in the Air / Amour et Turbulences (2013)

Love is in the air

An ex couple accidentally meets again in the same airplane. When the turbulence starts, they are about to reveal to each other their feelings from the past.

7. Heartbreaker / L’Arnacoeur (2010)

The Heartbreaker

A beautiful young girl is about to marry a guy that her parents disapprove. They hire a heartbreaker to end this relationship.

8. Baby Bump(S) / Telle mere, tells fille (2017)

Baby Bumps

It is a sweet comedy about a relationship between mother and daughter. Problems start when both of them get pregnant at the same time.

9. The Valet / La Doublure (2006)

The Valet

A top model and a porter have to pretend to be in a relationship, in order to help a CEO to save his marriage.

10. The Closet / Le Placard (2001)

The Closet

A man who is about to lose his job, spreads a rumor of his fake homosexuality, in order to keep his work.

 

 

If you would like to find out more about me, click HERE

1. I love watching French comedy movies. I find them very creative, with the unbelievable plot, simply adorable and incredibly funny. You may find the list of my favorite French comedy movies HERE

2. My lucky number is 2 and my favorite colors are white, black and grey, and it really has nothing to do with the “50 shades of grey” phenomenon. Although  I’ve  read all the books.

3. I have an amasing older sister. She is capable of doing great things, and she is, by all means, the most positive person I know. She means the world to me.

4. I usually don’t drink coffee, except when I’m in the middle of an interesting conversation with one of my friends, and I don’t smoke. I used to smoke, but when I first got pregnant, I’ve quit, and never started again. I’m not saying it was easy though.

5. I’m a very stubborn person, and I know I drive my people crazy sometimes, especially my husband. But nobody ‘s perfect, right?

6. I have no TATTOOs. I like seeing a nice one on someone else, but it’s just not my thing.

Lana Writes Flowers and Roses
Lana Writes

7. I love cooking and preparing fresh and healthy meals for me and my loved ones, but I don’t mind a fast food either. My favorites are pizza and McDonald’s. Kids, if you are reading this, broccoli rules!

8. I love the sea, sand, palms, sea animals, swimming, snorkeling, sunbathing on the beach, and everything that is related to it.

9. My parents got divorced when I was 13. I guess I’ve never got over it completelly, although they are both happy in their new relationships now, and they have very friendly communication between themselves. And I am greatful for that.

10. I love candlelight, long walks by the river or by the sea, watching sunsets, listening to music, going to the theatre, reading the book, and any other form of art. I’ve never considered myself as a very romantic person, but when I read this paragraph, maybe I acctually am romantic, just a little bit.

11. I put braces on at the age of 34. I know, I was a 35 years old nerd. But I actually didn’t mind wearing it.

12. I have a degree in Arabic language and literature, and additional education in HR management. Also, I am getting my course diploma of web design in the near future, too. It’s always a good idea to invest in your knowledge and skills.

13. I always wanted to try skydiving, but I never had enough courage to do that.

14. I love fishing, especcially with my son.

Lana Writes By the River
Lana Writes

15. I believe in destiny and karma, but on the other hand, I also believe that sometimes we are able to create our own destiny, too. Depending on the choices we make and directions we chose.

16. I prefer savory snacks over the sweet ones. My favorite ones are potato chips, salty crackers, and popcorn.

17. I believe it is never too late to do the right thing or to start following your dreams.

18. My alcoholic drink is a beer or a white wine spritzer.

19. I always dreamed of having a girls rock band, where I would be a frontman/front girl. Unfortunately, it never happened. But, who knows, as I mentioned before, it’s never too late…

20. I play the piano. Although I haven’t done it for a long long time, because I guess I acctually suck in it 🙂

Love,

Lana

More about me find HERE

Kako postati stjuardesa? Često mi postavljaju ovo pitanje, i zato evo odgovora.

Ukoliko želite da se bavite nesvakidašnim poslom, sa fleksibilnim radnim vremenom, koji vam u isto vreme omogućava dosta putovanja, upoznavanje različitih kultura i ljudi iz celog sveta, kao i, za naše pojmove, odličnu zaradu, onda je posao kabinskog osoblja prava stvar za vas.

Naravno, nije sve tako savršeno. Ovaj posao, kao uostalom i svaki drugi, ima i svojih mana, ali negativne strane ostavljam za neki drugi put, ukoliko vas budu interesovale.

Trenutno postoji nekoliko inostranih avio kompanija koje zapošljavaju posadu iz celog sveta, izmedju ostalog i iz naše zemlje. To su Emirates, Etihad, Gulf air i Qatar airways. Zaposlenje u nekoj od ovih kompanija podrazumeva da ste spremni da spakujete kofere i započnete iznova svoj život u gradovima u kojima su bazirane ove avio kompanije. U ovo slučaju, to su Dubai, Abu Dabi, Bahrein ili Doha.

Ukoliko niste spremni da se odselite iz Srbije, posao stjuarta ili stjuardese možete obavljati u nacionalnoj kompaniji Air Serbia ili u Wizz Air-u, madjarskoj niskobudžetnoj kompaniji sa bazom u Beogradu. Za koju god opciju se odlučili, postupak selekcije kandidata i potrebne kvalifikacije za obavljanje ovog posla su manje više jednake. Razlikuje se samo to što Emirates, Etihad, Gulf air i Qatar imaju nešto obimniju i težu selekciju, ali omogućuju vam višu platu i više putovanja od Air Srbije. Wizz Air uglavnom nema noćenja na svojim destinacijama, tako da ako ste željni putovanja, ova kompanija nije za vas. Sa druge strane, Wizz Air vam takodje pruža mogućnost da se preselite iz Beograda, i da živite i letite iz jedne od njegovih mnogobrojnih baza širom Evrope.

Jako je važno da definišete motiv za bavljenje ovim poslom, kako biste se odlučili za pravu kompaniju.

Ukoliko su to putovanja i viša zarada, onda su za vas već spomenute kompanije sa Bliskog istoka.
Ako je to letenje iz Beograda uz pristojnu platu, i mogućnost putovanja, onda izaberite Air Srbiju.
A ukoliko vam nije stalo do putovanja, a želite da letite iz Beograda, uz nešto višu platu od Air Srbije, onda je Wizz Air prava kompanija za vas.

Jedno je sigurno, sve ima svoje prednosti i mane, i nigde ne cvetaju samo ruže. Zato izaberite ono što vam je najvažnije, bilo da je to novac, život u Beogradu, putovanja ili preseljenje na Bliski istok.

Eto, sad kad sve ovo znate, na vama je da donesete odluku.

Potrebne kvalifikacije

Minimum 21 godina starosti za Emirates, Etihad, Gulf air i Qatar, dok je za Air Srbiju i Wizz Air dovoljno imati 18 godina.

Znanje engleskog jezika, u pismenoj i usmenoj formi.

Minimum IV stepen srednje stručne spreme.

Radno iskustvo nije neophodno, ali je svakako dobro došlo, posebno iz oblasti uslužnih delatnosti (customer service ili customer support).

Visina. Minimalna visina za devojke je 165cm, a za momke 175cm. Uz to da kandidat mora biti sposoban da, bez obuće, rukama dosegne visinu od 210cm, jer se na toj visini nalazi bezbednosna oprema u avionu.

Spoljašni izgled nije presudan, mada je poželjno da je kandidat prijatnog izgleda. To svakako ne znači da morate izgledati kao foto modeli sa naslovnih strana, ali važno je da ste skladne gradje i da kažemo simpatične spoljašnosti. Fiksne proteze nisu dobro došle na intervjuu, mada ukoliko dobijete posao, postoji mogućnost i za to.

Upadljive tetovaže i pirsing zaboravite, ukoliko su vidljivi dok ste u uniformi. Dakle, tetovaža na ledjima i pirsing u pupku nisu problem, ali tetovaža na potkolenici, vratu ili nadlanici, kao i pirsing u nosu, na usni ili arkadi jesu problem, i to ne prolazi.

 Za posao stjuardese postoji dva načina prijave:

1. Možete popuniti online aplikaciju na web stranici kompanije za koju želite da se prijavite ili

2. doći direktno na Open day koji se organizuje u Beogradu.

Za online aplikaciju  spremite:

-skeniranu kopiju pasoša i lične karte u boji.

-CV na engleskom jeziku.

-fotografije  u pdf ili jpg formatu. Manju, pasoškog formata i veću na kojoj će se videti cela figura.

Posle online prijave, možete očekivati poziv za Open day, mada obično na Open day možete doći i direktno, bez prijave.

Za Open day su vam potrebni odštampani primerci CV-ja na engleskom jeziku, pasoša, lične karte, i dve fotografije.

Malo više o CV-ju

Vaša radna biografija treba da sadrži:

– Vaše osnovne podatke, kao što su ime i prezime, datum rodjenja, adresa, telefon i e-mail adresa.

-Stepen obrazovanja, i navedene završene obrazovne ustanove.

-Radnu biografiju, imena prethodnih poslodavaca, vašu poziciju i osnovne karakteristike ili odgovornosti tog posla. Dobro je spomenuti timski rad, organizacione sposobnosti, multitasking, rad sa klijentima i preuzimanje odgovornosti i inicijative.

-Poznavanje stranih jezika, po sistemu što više to bolje,

-Ostale sposobnosti, kao što su: rad na računaru, kursevi koje ste pohadjali,prakse, i sl.

– Vaše profesionalne karakteristike, kao što su:  sposobnost snalaženja u vremenski ograničenim situacijama, inicijativu u donošenju odluka, spremnost za rad u multinacionalnom i multikulturalnom timu, efikasno rešavanje potencijalnih problema na poslu, snalaženje u stresnom okruženju, i želju za učenjem i napredovanjem.
Podaci u Vašem CV-ju bi trebalo da budu istiniti, jer se, u suprotnom, to može okrenuti protiv Vas na završnom intervjuu.

Fotografije i izgled koji prolazi

Kako postati stjuardesa Emirates Wizz Air lanawrites.com lana writes
Emirates Cabin Crew

Na open day potrebno je doći u poslovnoj varijanti.
Za momke je obavezno odelo, kravata i cipele, a za devojke suknja pristojne dužine (minić ostavite za neku drugu priliku), sako, košulja, i cipele sa ne preterano visokim potpeticama.
Kosa treba da je podignuta, nakit minimalistički. Potrebno je postići sveden i elegantan profesionalni izgled.
Šminka mora biti diskretna i neupadljiva, ali isto tako nije poželjno doći bez šminke. Crveni karmin je ok, budući da je upravo ta boja karmina deo imidža većine avio kompanija.

Sa sobom ponesite 2 fotografije. Jednu fotografiju pasoškog formata, i jednu fotografiju cele figure. Pozadina na fotografijama bi trebala biti neutralna, da ne kažem potpuno bela. Nije poželjno slikanje u prirodi ili u sobi sa puno nameštaja u pozadini. A vaš izgled na fotografijama bi trebao da bude sličan vašem imidžu na samom open day-u.  Poenta priče je da im je potrebno omogućiti da u vama vide buduće lice svoje kompanije.

Šta da očekujete na Open day-u

Odmah ću vam napomenuti da se sve faze regrutacije, a to su: predaja biografije, selekcija, i završni intervju, obavljaju na engleskom jeziku, čak i u slučaju da regruteri govore srpski.

Predaja dokumenata

Dok uručujete CV i fotografije, možda će vam postaviti neko kratko pitanje, tipa :

Zašto se prijavljujete za ovaj posao?
Šta očekujete od ovog posla?
Predstavite nam se ukratko.
Čime  se bavite?

Savet 1

Budite nasmejani, prirodni, komunikativni, raspoloženi, ali u isto vreme važno je da budete profesionalni.
Ne trudite se na silu da budete duhoviti, ili previše upadljivi. Najvažnije je da taj prvi utisak bude pozitivan, da bi vas pozvali da dodjete na selekciju koja se održava nekog narednog dana.
Ovde se moram osvrnuti na činjenicu, da se u nekim slučajevima selekcija odvija istog dana. To zavisi od kompanije do kompanije, ali svakako su faze selekcije vrlo slične.
Dakle, ukoliko ste pozvani da učestvujete u selekciji, to znači da ste nešto već dobro uradili, da ste privukli njihovu pažnju, i da su vam pružili mogućnost da ih ubedite da se u moru kandidata odluče upravo za vas. Dakle, iskoristite tu priliku!

Proces selekcije

Stigli ste do glavnog dela, čestitam. Sada je važno ostati opušten, potisnuti tremu i nervozu, i predstaviti sebe u naboljem svetlu. Naoružajte se strpljenjem, vodom, može i nekim sendvičem, voćkom, grickalicama ili čokoladicom, jer ćete tamo provesti ceo dan, ukoliko budete uspešno prolazili iz kruga u krug. Kad sam to već spomenula, svaki krug predstavlja odredjeni zadatak za kandidate, i samo oni koji su po njihovom mišljenju bili uspešni, prolaze dalje. Kandidati koji nisu prošli u sledeći krug ne dobijaju objašnjenje zbog čega je to tako.

Savet 2

Ono što je izuzetno važno, istaknite svoje kvalitete, ali ne budite pretenciozni i narcisoidni. Nemojte se preterano hvalisati i imati stav da ste najbolji i iznad drugih. Njima treba osoba koja je spremna da drži svoj ego pod kontrolom, i da pruža adekvatnu uslugu njihovim klijentima. A klijenata ima raznih, i nije uvek lako izaći sa njima na kraj. Zato se, kao što već rekoh, naoružajte strpljenjem, a vrlo je poželjno i blagim osmehom, ali nikako podsmehom.

Ono što je zajedničko svim selektivnim krugovima je timski rad u grupama. Osobe koje vas regrutuju, posmatraju vaše ponašanje, govor tela, spremnost za saradnju, preuzimanje inicijative, kao i spremnost da se složite sa tudjim mišljenjem. Ono što je najmanje važno je čija će ideja pobediti, najvažnije je kako ćete vi kao grupa do te ideje ili do konkretnog rešenja doći.

Primeri zadataka

Predstavite se ukratko.
Ovde imate priliku da zasijate i da osmislite unapred šta ćete reći. Možete spomenuti obrazovanje, zanimanje, prethodno radno iskustvo ili neki interesantan hobi. U svakom slučaju, ne treba se previše hvaliti, treba biti kratak i jasan, prijatan i interesantan.

Predstavite osobu pored sebe.
Dobićete 5 minuta da se na brzinu upoznate sa tom osobom, i da je potom predstavite celoj grupi.
Ono u čemu kandidati ovde najčešće greše, je to što umesto te osobe, nekako počnu da predstavlju sebe.
Na primer, ova osoba voli da čita knjige, baš kao i ja. Pročitala sam toliko i toliko naslova.. ili ova osoba se bavi sportom u slobodno vreme, eto i ja sam godinama trenirala..bla bla..
Poenta priče je, ako niste Vi tema izlaganja, onda nemojte sebe na silu ni ubacivati u prvi plan . U ovom zadatku konkretno, ne radi se o Vama, već o nekom drugom.  Trebalo bi da pokažete da ste spremni da predstavite tu drugu osobu u najboljem mogućem svetlu, jer ćete tako sutra, radeći ovaj posao, predstavljati kompaniju, a ne sebe lično.

 Saveti za rad u grupama 

Nikada ne prekidajte druge dok govore, ukoliko to i učinite, mora biti debelo argumentovano i objašnjeno.
Nipošto ne budite agresivni i svadjalački raspoloženi.
Nemojte odmah odbacivati tudje predloge i prevrtati očima, ma koliko besmisleni bili, pokušajte bar da ih razmotrite, pre nego što izložite svoju ideju.
Najvažnije je da se složite oko rešenja bez konflikta, jer oni koji u konflikt udju, teško da će dobiti posao. Nije važno da li ćete isterati svoje, već kako ćete učestovati u debati.
Nije dobro ni samo ćutati i klimati glavom. Treba imati svoj stav, nenametljiv, postojan, argumentovan. Ukoliko ga grupa ne prihvati, nije smak sveta. Ne shvatajte to lično.
Budući da se ovde najviše radi o timskom duhu, pokušajte ćutljive i stidljive sagovornike da navedete da govore. Pomaganje drugima će pomoći Vama da dodjete do posla.
Zaboravite ironiju, sarkazam i podsmeh.

Teme za grupni zadatak

– Izabrati parfem koji bi grupa trebalo da pokloni jednom od ispitivača;

-Sastaviti spisak od 10 stvari koje bi trealo poneti na pusto ostrvo;

– Organizovati zabavni dogadjaj za decu sa oštećenim vidom;

– Organizovati izlet za decu sa oštećenim sluhom;

–  Osmisliti i organizovati turistički izlet u Beogradu za strance u trajanju od dva dana;

–  I u trajanju od jednog dana.

Posle grupnih diskusija, sledi pismeni deo selekcije. Imaćete test engleskog jezika, koji se manje svodi na poznavanje gramatike, a više na razumevanje reči i izraza, poznavanje sinonima, govornih fraza, razumevanje teksta, i odgovora na pitanja o datom tekstu.

Zatim je potrebno napisati sastav, otprilike jednu A4 stranu, na zadatu temu, koje su vrlo uopštene,  na primer:
Najveći izazov u mom životu, Moj najveći uspeh, Moj najveći poraz, Osoba kojoj se divim, U kom vremenskom periodu bih voleo da živim i zašto.  Nije važno da li je vaš sastav književno remek delo, ono što je važno je da je smislen i gramatički ispravan, bez grešaka u spelovanju reči. Koristite reči i izraze u čije ste značenje i pravopis sigurni.

LANA WRITES Kako postati stjuardesa lanawrites.com
Kako postati stjuardesa – Wizz Air Cabin Crew

I kada ste sve ovo uspešno prošli, i kada ste već toliko umorni da vam je manje više i svejedno da li ste dobili posao ili ne, već samo zamišljate kako ćete se raskomotiti kada dodjete kući, izuti te  cipele, i skinuti tu kravatu, e baš tada na snagu stupa test ličnosti i interesovanja. Taj test, navodno nije eliminacioni, kod njega nema tačnih i netačnih odgovora, već im zapravo služi da vas bolje upoznaju.

Kandidati koji su dobili priliku da rade ovaj test su automatski prošli celu selekciju, i pozvani su na finalni intervju. Bravo!

Finalni intervju

Ovaj intervju izgleda kao tipičan razgovor za posao.
Vaš izgled i ponašanje i ovoga puta moraju biti na vrhuncu profesionalnosti, kao i vaš nastup. Sedećete ispred dva HR regrutera, koji će vam postavljati pitanja i zapisivati Vaše odgovore. Pitanja će biti o Vašem radnom iskustvu, obrazovanju, planovima, željama, očekivanjima i vašoj motivaciji.

Postavljaće Vam takodje pitanja vezana za konkretne situacije vezane za posao, kao što je:
Da li ste ikada pomogli kolegi, i kako? Jeste li imali konflikt na poslu i zbog čega? Da li ste ikada pomogli potpunom strancu? Jeste li ikada odbili da uradite nešto što se od Vas tražilo? Da li ste ikada bili u situaciji da se sa pravom usprotivite svom klijentu, i zbog čega?

Od Vas se traži da odgovarate opisujući konkretne primere, a ne samo sa da ili ne. Ukoliko nemate bogato radno iskustvo, postaviće Vam slična pitanja vezana za fakultet, srednju školu ili putovanja na kojima ste bili. Ukoliko niste doživeli slične situacije, pitaće Vas prosto šta biste Vi učinili kada biste se našli u odredjenoj situaciji.

I sada kada ste prošli sve ovo, ostalo Vam je samo da čekate obaveštenje od strane kompanije da li ste primljeni ili ne.
U svakom slučaju, šta god bilo, obavili ste odličan posao čim ste prošli kroz sve faze selekcije, i svaka vam čast na tome. Ukoliko iz nekog razloga ne budete primljeni, opet nije sve izgubljeno. Uvek se možete ponovo prijaviti za neku drugu kompaniju, ili istu tu, nakon odredjenog vremenskog perioda. Ako ništa, stekli ste jedno vredno iskustvo koje će Vam biti od koristi u budućim razgovorima za posao.
A ukoliko ste dobili posao, od srca vam čestitam! Lepo i bezbedno letite!

LANA WRITES Kako postati stjuardesa lanawrites.com
Kako postati stjuardesa – Emirates Training College

Ukoliko imate dodatna pitanja, napišite komentar ispod teksta ili mi pošaljite email na lana@lanawrites.com i ja ću vam sa zadovoljstvom odgovoriti.

I naravno, javite mi kako ste prošli.

Srećno!

Lana

Malo više o meni možete saznati OVDE

Pin It