Kako uskladiti različite stavove o vaspitanju deteta sa partnerom?
Vaspitavanje dece je samo po sebi zahtevan posao.
Bez otvorene komunikacije među partnerima, ovaj posao počinje da liči na Sizifov.
Mama govori jedno, tata drugo, a dete radi treće?
Kako izbeći “gluve telefone”?
Pre svega, dobrom komunikacijom.
Međutim, kada se spoje partneri koji po pitanju vaspitanja imaju različite stavove, tada ceo proces postaje još komplikovaniji i teži, naročito za decu.
Sa druge strane, sasvim je normalno i očekivano da dve osobe koje su odgajane u različitim porodicama pod različitim okolnostima, imaju drugačije poglede na vaspitavanje dece.
Bez obzira na intenzitet bliskosti i razumevanja među partnerima, u određenim situacijama neminovno dolazi do mimoilaženja vaspitnih stavova, različitih reakcija i očekivanja. I to je ok.
Verujem da svaki roditelj smatra da postupa ispravno, u skladu sa sobom i svojim vaspitnim metodama, i da “sa pravom” očekuje podršku partnera. A šta kada očekivana podrška izostane?
I kako pomiriti različite pristupe?
Evo nekoliko korisnih i primenjivih saveta:
1. Ne pokazujte svoje neslaganje pred decom
Koliko god da vam je ponekad strano ono što vaš partner smatra ispravnim, potrudite se da to ne kritikujete, niti da se o tome raspravljate pred decom. (Osim, naravno, kada je u pitanju bilo koji vid nasilja nad detetom.)
Ako je vaš partner u sred razrešenja nekog problema, vaše je da ga podržite, jer možda trenutno ni ne vidite celu sliku. Dozvolite mu da razreši situaciju na svoj način. Potom mu prenesite svoju zamerku, i objasnite svoj stav. Saslušajte njegove razloge. Možda ste vi pogrešno procenili situaciju, a možda je on. Dijalog u četiri oka je svakako efikasnije rešenje od rasprave pred decom.
Jer, suprotstavljajući se partnerovim vaspitnim merama pred detetom, u očima deteta rušite autoritet svog partnera. Dete može postati zbunjeno i nesigurno u postavljene granice. Takođe se ubuduće može priklanjati “popustljivijem” roditelju radi zaobilaženja samih granica ili posledica određenog vida ponašanja, ili lakše manipulacije. (Više o manipulaciji roditelja i dece pročitajte OVDE)
2. Prihvatite različitosti
Razgovarajte sa partnerom o njegovim stavovima o vaspitanju i razlozima koji su kreirali takve stavove. To može biti model ponašanja njegovih roditelja, iskustvo iz bliže sredine, ili neka duboko utemeljena uverenja ili strahovi.
Vaše je da komunikacijom spoznate te razloge, prihvatite ih, i pokušate da ih razumete.
Nije vas rodila ista majka, i to je sjajno. Možete mnogo naučiti i u pozitivnom smislu “nadograditi” sebe, ako ste voljni da poslušate i drugu stranu priče.
Bogatstvo se krije u različitosti.
Kada je u pitanju porodica, različitost je razlog za dijalog, prihvatanje ili promenu, a ne za konflikt.
3. Definišite pravila koja su apsolutna
Bez obzira na sve razlike između vas i partnera, sigurno postoje i one stvari oko kojih se slažete, zar ne?
Zato je poželjno da zajedničkim snagama definišete i bez ikakvih izuzetaka oboje bespogovorno sprovodite pravila koja su, po zajedničkom mišljenju, apsolutna. Izuzetno je važno i dete upoznati sa njima, kako bi i samo postalo svesno granica sa kojima nema šale.
Ovde mislim pre svega na stavove po pitanju bezbednosti i zdravlja deteta. Na primer: korišćenje auto sedišta ili kacige, i sl.
4. Imajte zajedničke ciljeve
Različiti putevi vode do istog mesta.
Tako je i kod vaspitavanja dece.
Samo što od prirode puta koji izaberemo, zavisi i da li ćemo doći do željenog cilja.
Partneri imaju slobodu da na različite i sebi svojstvene načine dolaze do željenog zajedničkog cilja. Važno je samo da je on dobro definisan i ustanovljen zajedničkim dogovorom.
Ali, svakako je potrebno prvo dobro promisliti i međusobno komunicirati o sredstvima koja mi kao roditelji koristimo radi postizanja željenih ciljeva.
Jer, kada je vaspitavanje dece u pitanju, cilj bi itekako trebalo da bira svoja sredstva.
5. Ne poništavajte odluku partnera
Desi se ponekad i da je partner doneo odluku koju ne razumete ili ne odobravate, u potpunosti. Nije rešenje na svoju ruku poništavati takvu odluku pred detetom. Bolje je prvo razgovarati sa partnerom, upoznati se sa njegovim razlozima i zajedničkim snagama odlučiti da li je i zbog čega potrebno promeniti donešenu odluku.
Detetu je uvek dobro pružiti utehu, podršku, razgovarati sa njim, staviti do znanja da razumete kako se oseća, i objasniti mu razloge zbog kojih je vaš partner tako odlučio, ili možda ipak promenio mišljenje.
Zaključak
Iako imate različite reakcije, očekivanja i stavove po pitanju vaspitanja, sigurno je da oboje volite svoju decu najviše na svetu i da je sve što radite vođeno najboljom namerom.
Zbog toga nikada nemojte zaboraviti da imate zajednički cilj.
To je srećna porodica, srećan brak i naravno srećno dete.
Ne dozvolite da vaše razlike postanu nepremostive zbog nedostatka komunikacije i podrške.
Razgovarajte, prihvatajte, razumite, podržite jedno drugo, budite spremni na kompromis i zaboravite na sujetu. Nije reč o vama, već o vašem detetu. A sigurno mu oboje želite samo najbolje.
Zato dajte sve od sebe da usaglasite svoje razlike, i iskoristite ih na najbolji mogući način, tako što ćete naučiti nešto od njih, i svom detetu pružiti najbolji deo sebe.
Pa makar i malo uobličen.
To važi čak i za nas tvrdoglave.
Srećno 😉
