Iskrena da budem, majčinstvo me je promenilo.

Darovalo mi je motiv, smisao, ali i mnoštvo kontradiktornih osobina. Ogolelo me je, ali i osnažilo. Postala sam osetljivija, ali i hrabrija. Ranjivija, ali i jača nego ikada.

Jer, biti mama je ljubav, sreća, odgovornost i večita strepnja.

Biti mama je neopisivo osećanje. Osećanje bezuslovne ljubavi i straha, istovremeno.

Majčinstvo je naša najveća snaga i najveća slabost, u isti mah.

Kroz majčinstvo žena iznova upoznaje sebe.

Biti mama je biti u miru, i nemati mira više nikada.

Biti mama znači biti nastrožiji sudija sopstvene duše.

Zato mami dodatne sudije nisu potrebne. Dovoljno je stroga prema samoj sebi.

I zbog toga bi je trebalo poštedeti sledećih rečenica, jer nijedna mama ne želi da ih čuje.

1. “Malo dete – mala briga, veliko dete- velika briga”

Iako ne sumnjam u istinitost ove tvrdnje, sigurna sam da nijedna mama ne voli da je čuje.

I to zato što je obično čujemo onda kada se nalazimo u situacijama u kojima tragamo za savetom ili rešenjem određenog problema, ili prosto vapimo za podrškom kako bismo iz sebe izbacile frustraciju zbog nečega što nas muči i opterećuje.

Čujemo je onda kada nam treba ohrabrenje i uteha tipa: “Sve će to brzo proći.” ili “Biće sve u redu.”, a ne nešto što nedvosmisleno znači: “Ma nije to ništa! Sutra će biti još gore.”

Sjajna uteha, nema šta.

2. “Izgledaš umorno.”

Ovo dolivanje ulja na vatru otprilike znači isto što i: “Užasno izgledaš.” Kao da mama ne zna da umorno izgleda, kada se tako i oseća.

Kada si mama, umor je prirodno stanje svesti. Postaje deo svakodnevice. Deo načina života. Nešto normalno, što je uvek prisutno. I veoma je čudno kada ga nema.

Ono što je sigurno, nijedna mama ne želi da čuje da izgleda umorno. Umesto ovoga, bolje je postaviti pitanje: “Kako si?”, i pustiti je da vam otvori svoju dušu.

3. “Moje dete je hodalo sa 10 meseci, a progovorilo sa nepunih 12…”

Ne samo da ovaj tip izjava zvuči preterano hvalisavo, takmičarski, ponekad čak i kao provokacija, već su često i do te mere preuveličane da evoluiraju u neistine.

To što je neko ponosan na dostignuća svoga deteta, ne znači da onom drugom detetu, koje je za nijansu ili dve sporije, nešto fali. Naprotiv.

Svako dete ima svoj tempo razvoja. To što je neko brži ili sporiji nema apsolutno nikakve veze sa njihovim napretkom u budućnosti.

Razvoj deteta nije trka, i svako poređenje ume biti veoma neprijatno mamama ”sporijih” mališana, jer rađa nemir, strah i tugu.

4. “Devojčica? Ma nema veze.”

Kako nema veze? Pa naravno da ima veze, to je divno!

Danas je blagoslov začeti uopšte, izneti trudnoću bez komplikacija i roditi zdravo dete.

Da li je zaista važno kog je pola beba u 21.veku? Ili možda ipak jeste? I kome je to zapravo važno?

Dete je dete, i majčinska ljubav ne zna za rodne razlike. (“Čast” izuzecima.)

5. “Razmazićeš bebu.”

“Ne navikavaj bebu na ruke.” “Ne uspavljuj je.” “Previše je maziš.”

Pustite mame da maze svoju decu, ko će ako neće one?

Ko zna kakav život čeka to malo tek rođeno stvorenje, kroz šta će sve proći, gde će sve stići, i šta će ga na tom putu zateći?

Ako mu rođena majka ne pruži nesebičnu ljubav, nežnost, toplinu i utehu na samom početku u trenutku kada mu je najpotrebnija, iz čega će sutra taj odrasli čovek da crpi svoju snagu?

Bolje da ih mi mazimo sada, jer ne znamo hoće li ih život sutra maziti umesto nas.

Ovde govorim o nežnostima koje stvaraju neraskidivu povezanost i bliskost između mame i novorođenčeta,  što nema veze  sa razmaženošću koja nastaje usled previše popustljivog načina vaspitanja. Ono dolazi kasnije.

 

6. “Kuća ti je u haosu.”

Eh, da je samo kuća… 🙂

Nered u kući sa malom decom je redovno stanje. Koliko god čovek spremao ili raspremao, uvideće da se samo vrti u krug.

Bolje je, umesto neprestanog i često besmislenog raspremanja, pridružiti se deci u stvaranju nereda, igrajući se zajedno sa njima.

Izreka: “Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se.”, u ovom kontekstu itekako ima smisla.

Jer, oni neće pamtiti sterilnu sredinu, ali hoće onu punu topline, ljubavi i uspomena.

Biće vremena za sređenu kuću kao iz magazina. Tada će nam, sigurna sam, nedostajati sav ovaj haos.

Zato, bolje kuća u haosu, a srce na mestu, nego obrnuto.

7. “Dete ispašta zbog tvoje karijere.”

                          ili

“Važnija ti je karijera od deteta.”

Dete svakako manje ispašta zbog mamine karijere, nego što bi ispaštalo kada bi mama bila nezadovoljna jer je zapostavila svoju karijeru zbog deteta.

Previše “požrtvovana” majka koja se oseća neostvarenom, svoje nezadovoljstvo prenosi na decu. Za dete je zato bolje da je mama srećna, pa zatim prisutna.

Jer bolje je i par sati kvalitetno provedenog porodičnog vremena dnevno, nego ceo jedan neispunjeni dan. 

8. “Previše brineš bez potrebe.”

Briga je drugo ime za majčinstvo. To je nerazdvojivo.

Briga je mamino drugo ime.

Zar bi trebalo da se mame još dodatno zabrinu zato što previše brinu?

Problem je jedino kada ta briga pređe u strah, pa iz tog straha dalje dolazimo u situaciju da  nekim svojim kočnicama blokiramo razvoj i napredak sopstvenog deteta.

Prenoseći mu svoje strahove, detetu prenosimo i naše slabosti. Veoma je verovatno da bi se dete samo izborilo sa njima, kada bismo mu dali šansu za to.

Dakle, mi mame bi trebalo da držimo našu brigu pod kontrolom, i da dopustimo deci da se razvijaju nezavisno od naših strepnji i strahova.

Zvuči jednostavno, mada nije uvek lako preći preko sopstvene granice.

9. “Kad ćeš da smršaš?”

Čak i kada je ovo izgovoreno iz najbolje namere, nijedna mama ne želi pitanja te vrste. Ona je, više od bilo koga, svesna svog izgleda i svojih vrlina, a naročito nedostataka.

I ne bi joj trebalo dolivati so na ranu, niti bombardovati je najnovijim planovima ishrane, specijalnim fitnes programima, nepogrešivim nutricionistima, i “proverenim” dijetama.

Ona će, kada bude spremna, sama odlučiti šta je potrebno njenom telu, šta mu najviše prija, i u kojoj meri.

10. “Pogrešila si…”

Zasigurno je najbolnije svakoj majci da čuje kritiku u vezi vaspitanja, ophođenja, nege, ili brige o svom detetu.

Čak i kada joj niko ne kaže da je u nečemu pogrešila, ona se preispituje.

Pita se da li je pravilno postupila, da li je donela ispravnu odluku, da li je prenaglila, da li je predugo čekala, da li je dobra majka, da li i u kojoj meri greši, i na koji način njene greške utiču na dete.

Ne postoji savršena mama. I to je u redu.

Čim se pita da li je pogrešila, već je na dobrom putu, putu iskupljenja.

Zaključak

Imajte obzira prema mamama.

Nema im potrebe ponavljati stvari kojih su i same svesne.

Jake su one za svoje dete, ali možda nisu dovoljno jake za sebe.

Zato ih ne treba osuđivati, već prigrliti.

Poštedite ih ovih fraza, ili ih barem preformulišite, i za uzvrat će vas nagraditi osmehom koji će izbrisati tragove brige i umora sa njihovih lepih lica.

I za kraj:

Mame su vredne ljubavi,

 jer one ljubav rađaju.

❤️

 

Ako Vas interesuje kako se postaje dobar roditelj, kliknite OVDE

Kako uskladiti fakultet i materinstvo, saznajte OVDE

A zašto je kaša mame medveda bila hladna, pročitajte OVDE