Poštedite sebe večitog pitanja u zadnji čas:
“Šta ćemo za ručak?”
Da budem iskrena, nisam ja baš najorganizovanija osoba na svetu.
Imam lošu naviku da odlažem obaveze do poslednjeg trenutka, i da ih onda u jednom danu sve pozavršavam. Sigurno bi mi bilo jednostavnije da svakoga dana odradim po nešto.
Ali ne, to prosto nisam ja.
Čvrsto se držim one Skarletine ”O tome ću misliti sutra” filozofije. I svesna sam te svoje mane.
O ne, opet! Ooops I did it again!
I tako stižemo na temu i večito pitanje: “ Šta ćemo za ručak?”.
Pa zar je već vreme ručku?
O ne, šta da smislim?
Nemam vremena da odmrznem onu buraniju iz zamrzivača, niti da odem u kupovinu. Šta imam u frižideru? Nećemo valjda opet makarone sa sirom?
Deca se već raduju: “ Makaroni, jupiiii!”
Sigurno misle da sam najbolja mama na svetu, ali se ja u ovom trenutku i ne osećam tako.
Zato krećem u akciju. Nešto se mora promeniti, odmah!
Sastavljanje liste obroka
I dok uzimam papir i olovku, pokušavam da se setim svih jela koja znamo da spremamo.
I krećem. Sastavljam listu svega što volimo da jedemo.
Opa, gle čuda, ima tu mnogo više izbora od makarona sa sirom.
Deca su sada vidno razočarana, ali se ja zato osećam kao da sam na vrhuncu svog zadatka.
Zatim kontrolišem sve namirnice u špajzu kojima raspolažem, i pravim svojevrsni popis. Čisto da mi se ne bi ponovo desilo da kupim ono što imam, a zaboravim ono što nemam. Redovno mi se to dešava kad kupujem po automatizmu bez spiska za kupovinu. Pogotovo kad idem gladna u prodavnicu. To je tek priča za sebe.
Sada sam već počela da sastavljam plan jelovnika za celu nedelju.
I dok na glas ponavljam reči koje zapisujem: “Ponedeljak… pilav, Utorak…djuveč,…”- deca počinju da se zelene od muke, a ja sam prosto ponosna sama na sebe.
Sastavljanje spiska za kupovinu
Sada kada je plan jelovnika spreman, počinjem da pravim novi spisak, ovoga puta to je onaj za kupovinu.
Sada kad znam šta ću spremati cele nedelje, mogu da znam i šta treba nabaviti od namirnica. Takodje znam i koje namirnice već imam, tako da neće doći do dupliranja onih koje neću koristiti. Bravo za mene!
Moj dragi prosto ne može da veruje svojim očima dok mu iznosim svoj plan. Gleda me pun nežnosti i odobravanja. Dakle, sigurno ima nešto u izreci: “Ljubav na usta ulazi.”
Zadovoljno se smeškam i ponosno kačim svoje remek delo na frižider. I tu se ne zaustavljam. Nastavljam da razradjujem svoje ideje. Već sam za kompjuterom i sastavljam super slatku tabelu, koju ću odštampati i koristiti za sastavljanje nedeljnih planova obroka. Pa ja sam genije! Ne samo da je lepa, nego je i korisna!
Na žalost, nisam je imala juče, tako da svojim ukućanima polako serviram dobro poznate makarone sa sirom.
Ali, sada znam da ih neko vreme neću jesti ponovo, pa počinjem da uživam u njima.
Govorim deci: “Nisu loše ove vaše makarone.”
Oni se zadovoljno smejulje.
