Kako izgleda kada ne ide sve po redu
-Iz mog ličnog ugla-
Uobičajeno je da se, kada studentkinja ostane u drugom stanju, sredina naprasno oprašta od njene diplome.
“Trebalo je prvo da diplomira, pa da rađa decu, sad nema ništa od fakulteta.”, samo je jedna blaga verzija komentara koji će direktno ili indirektno biti upućeni trudnici koja studira ili mladoj mami.
Ovaj post je napisan sa namerom da sruši takve ili slične predrasude i da ohrabri trudnice i mame da, uz dobru organizaciju, malo odricanja i discipline, može da se stigne do cilja. Poznajem nekoliko fenomenalnih osoba koje su diplomirale, magistrirale, a neke i doktorirale sa sve trudničkim stomacima, i malim bebama.
Neverovatno je kako trudnoća sama po sebi motiviše, pružajući snagu i volju za radom i ličnim prosperitetom. To je zaista jedno blagosloveno stanje.
Zapravo, trudnoća je stanje blagosloveno za učenje i lični razvoj, jer motiviše više od bilo čega na svetu.
Moja priča
Eto, kod mene je sve išlo nekako naopako, tj. nekim svojim redosledom koji nije uobičajen i društveno okarakterisan kao pravi put.
Možda nije pravi, ali to je MOJ put, i ne bih ga menjala.
Po upisu apsolventskog staža, negde sa 23 godine, pojavila se mogućnost da postanem stjuardesa.
(Ukoliko vas interesuje kako postati stjuardesa, kliknite OVDE)
Budući da nisam želela da propustim ukazanu priliku, spakovala sam kofere, knjige ostavila po strani i preselila se na Bliski istok, gde sam započela samostalni život i svoj radni staž, i to bez završenog fakulteta. Sram me bilo.
Tamo sam, uporedo sa poslom, pohađala program jednog engleskog univerziteta, ali ta diploma nije ekvivalentna diplomi fakulteta. Pa se to u očima okoline nije važilo.
Po povratku u Beograd sam se zaposlila, a zatim i stala na “ludi kamen”. Nastavak studija je i dalje bio u planu, ali nikada nije dolazio na red među svim drugim životnim prioritetima koji su se sami od sebe postavljali ispred.
Posle nekog vremena postala sam mama, pa nedugo zatim ponovila radnju i postala dvostruka mama, i dalje bez diplome.
E tu su, verujem, svi digli ruke od mog fakulteta. Sram me bilo, da me sram bilo.
I onda, kada je moje mlađe dete napunilo godinu dana, setila sam se da bih mogla, posle 15 godina pauze, da se vratim na fakultet, i najzad zaradim diplomu za koju sam se godinama ranije vredno borila.
Ovoj odluci je doprinela činjenica da su tog leta stigle i alarmantne pretnje od strane rektorata. Rečeno je da je “večitim studentima” odzvonilo, odnosno da im je dozvoljeno da diplomiraju do kraja tekuće školske godine, inače zauvek gube pravo na nastavak i završetak studija.
U prevodu, imala sam 3 meseca da spremim i položim 3 najteža ispita na fakultetu. Malo je reći da sam studirala arapski jezik koji sam jedva koristila tih 15 godina.
Odakle početi posle tako duge pauze? Da li ja to mogu? Šta ako ne uspem? Zar je sav prethodni trud bio uzalud?
Panika me je preplavila kao nikada pre, a strah je pretio da me blokira i natera da posustanem.
Ali nisam bila spremna da, bez borbe, bacim četiri godine vrednog rada.
Zato sam počela da učim kao nikada pre, i uprkos opštoj neverici i euforiji, uz veliki rad i disciplinu, pošteno zaslužila svoju diplomu, u roku od ta 3 meseca.
I sada dok ovo pišem i dalje ne mogu da verujem da sam zaista uspela u tome.
Taj za mene neverovatan lični uspeh mi je postao dodatna motivacija za sve druge naizgled nemoguće i nerešive situacije i probleme koje mi se nalaze na putu. Obično je dovoljno da kažem sebi: “Ako sam uspela da završim fakultet za 3 meseca, nema stvari koju ne mogu da savladam.” I uz malo ili malo više truda, magija počne.
Motivacija
Dakle, najvažnija je MOTIVACIJA. Kada ste motivisani, kao da dobijete natprirodne moći. Spoznate neku unutrašnju snagu za koju verovatno niste ni znali da postoji.
Sada kada pogledam unazad, tog leta sam ja, sa dvoje male dece, koja pritom nisu išla u vrtić, i suprugom sa punim radnim vremenom, rešila da se upustim u, naizgled, nemoguću misiju.
Ono što je mene lično motivisalo, pored diplome, je to što sam htela da budem uzor svojoj deci. Htela sam da im, svojim ličnim primerom, pokažem da uvek treba dovršiti započeto, tj. nikada ne treba odustati, da nikada nije kasno, i da se upornost i rad uvek isplate.
Bilo da vas motiviše želja za znanjem, želja za sticanjem zvanja, želja za što bržim zaposlenjem, ili nešto deseto, važno je imati pravi motiv. On će vas pokrenuti i nećete se zaustaviti dok ne stignete do cilja.
Organizacija
Sledeća po važnosti je ORGANIZACIJA.
Ne mogu reći da mi je bilo lako. Daleko od toga.
Najveći problem mi je predstavljala briga o deci. Za njih sam morala da nađem vreme. Na njihove potrebe se moralo odgovoriti. Oni nisu smeli da osete da mama nema vremena za njih, da je mama umorna, rasejana, da je mama konstantno pod stresom i pritiskom, i da se preslišava u sebi dok im peva uspavanku.
A dok je mama provodila vreme uz knjigu, morala se naći adekvatna zamena, uz koju su deca u potpunosti zbrinuta. Budući da nisu išli u vrtić, to su pre svega bili baka i deka, i naravno tata, onoliko koliko su mu poslovne obaveze dozvoljavale.
Posvećenost
Uz dobru organizaciju, važna je i POSVEĆENOST.
Neprestano mi je visilo nad glavom da imam ograničen rok, da nemam vremena za gubljenje, da moram da položim sva 3 ispita iz prvog pokušaja, jer ne postoji prilika za popravni. Zbog toga sam svaki slobodan trenutak, kada deca spavaju, dok ih čuva baka, ili noću kada sve oko mene već uveliko sanja, koristila za učenje, prevođenje, vežbanje gramatike, i sve što uz to ide.
U trenucima kada sam bila suviše umorna da bih zapamtila bilo šta, uzimala sam lektiru, tj. čitala sam dela koja su bila obavezna za polaganje ispita iz književnosti. I tako svaki dan, 3 meseca za redom.
Posvećenost definitivno donosi rezultate.
Podrška
Ništa manje bitna nije ni PODRŠKA i RAZUMEVANJE okoline, porodice, partnera, svih onih koji su vam bliski i čije mišljenje cenite. Mojim najbližima nije bilo lako, ali se ni jednog trenutka nisu žalili. U šali često kažem da diploma koju sam stekla nije samo moja, već da smo svi zajedno diplomirali, jer smo svi na ovaj ili onaj način osetili teret studija.
Nedostatak podrške bi mogao negativno da utiče na studiranje, budući da bi se, na taj način, podigao nivo stresa i nervoze, koji nepovoljno utiču na proces učenja. Zato, ako ste bliski sa (budućom) mamom -studentkinjom, ponudite joj pomoć, razgovarajte sa njom, ohrabrite je i dajte joj podstreh kako bi, sa što manje negativnih osećanja došla do svoje diplome. Proces učenja je sam po sebi ponekad stresan i opterećujući, i poželjno je ta osećanja eliminisati podrškom i razumevanjem.
Razonoda
Na kraju bih spomenula i RAZONODU, kao važan faktor koji će vas dovesti do diplome. Razonoda u smislu odmora, relaksacije, opuštanja. Ona će vam omogućiti da se oslobodite stresa i pritiska. Pomoćiće vam da “napunite baterije” i skupite snagu za novu turu rada. Bilo da vas opušta šetnja u prirodi, odlazak na masažu, jogu, dobar film, ili razgovor sa dragom osobom, biće vam potrebno da, sa vremena na vreme, obezbedite vreme za sebe. Tako ćete imati dovoljno elana za nastavak priče.
Niko ne može neprestano samo da radi. Svima nam je potreban odmor i opuštanje. Slobodno odvojite malo vremena za sebe i biće vam lakše da ponovo krenete punom parom.
I za kraj…
Drage trudnice i mlade mame,
ne slušajte zlurade komentare i tuđa predviđanja.
Vaša diploma zavisi samo i jedino od vas, i vašeg rada.
Ne zavisi od vašeg deteta ili vaše trudnoće, a još manje od toga šta okolina misli o vama.
Ako vam neko kaže da vi to ne možete, iskoristite tu konstataciju kao motiv da dokažete suprotno.
Vi to možete!
Sve što vam je neophodno vi već posedujete, možda vam je potrebno samo malo podstreha da to nešto i pronađete.
Samo napred (buduće) mame,
želim vam svu sreću!
